Ćudi birališta

Ljudi ne vole smrknute tipove. Podozrevaju da čovek kojem osmeh unakazi lice nije dobar ni sebi, a kamoli drugima. Tačno ili ne, tek to kako neko izgleda, da li je na primer duhovit, okretan živahan, lep…, postaje u novije doba povod za opredeljenost birališta. Činilac uspeha ili neuspeha u javnosti, pa time i problem političara. Moraju „pribaviti” lice.

Konzervativac Boris Džonson uselio se u ponedeljak u većnicu Londona potukavši u borbi za gradonačelnika laburistu Livingstona – a nazivali su ga „političkim klovnom”. Džonson je novinar, imao je redovan televizijski program. Ali, zbog svojih verbalnih „faulova” i onog „dobro, lupnuo sam, idemo dalje”, mislilo se neozbiljan je za politiku. A pokazalo se „klovn” je (možda baš zbog te lakoće premošćavanja iz nevolje u izlaz) bolji komunikator. U svakom slučaju, većina koja je glasala pokazala je da veruje da će baš Boris, takav kakav jeste, sklon egzibicijama duha, lakše izaći na kraj sa londonskim zagušenim saobraćajem i kriminalom nego sada već „izanđali” Livingston.

Reklo bi se, na ceni su optimisti. Optimizam uliva poverenje. U Britaniji, takva odlika učinila je politički dugovečnom gospođu Tačer, i, posle, Tonija Blera. A, naprotiv, „odsustvo osmeha” koštalo je ili će koštati vlasti naslednike u Dauning stritu Džona Mejdžora i eventualno Gordona Brauna.

U jednoj nedelji, premijera su ovih dana stigle dve nevolje. Prva su lokalni izbori, na kojima su laburisti prošli kao Napoleon protiv Velingtona na Vaterlou. Nisu osvojili ni punu četvrtinu glasova, a senzacionalni simbol vladinog poraza je „pad Londona”. To je kao liftom podiglo moral opozicionih konzervativaca. Torijevci sada oštre mač „za Vestminster”, za približno dve godine.

Drugi problem je Škotska, sa oživelom pričom o nezavisnosti od Britanije. Nezavisnost je programski cilj Škotske nacionalne partije (ŠNP), a ideja samostalnosti nadima grudi svakog pravog Škotlanđanina. I sve vreme tokom poslednjih osamdeset godina, osim kada se glasa i kada škotski nacionalisti obično ostanu u manjini. Škotima je u takvim slučajevima draže ono drugo o čemu se odlučuje na izborima, a tiče se posla, poreza, plata ili penzija. Nekako im je to bliže životu.

Teško je objasniti to škotsko odlaženje bez polaska, sem možda saznanjem samih Škota da za nezavisnost ima vremena. Osamostaliće se kad im se prohte. Ovoga puta je čak utanačen i referendum. Za dve godine, s obzirom da ŠNP računa, nagomilaće se jed građana zbog Braunovih poreza, pa... Ali, ove nedelje, fantom „škotskog referenduma” banuo je u i tako velike neprilike vlade iz kampa škotskih laburista. Vendi Aleksander misli da ga treba raspisati pre roka, i eventualno preduhitriti to s čim računaju... nacionalisti.

Opšta zbrka. Gledano iz ugla srpskih izbora, gde iz svih mikrofona ječi samo „istorijsko”, samo „biti il’ ne biti”, sada ili nikada, Braunov problem skoro da je neshvatljiv. A jednostavan je i sasvim prozaičan, makar i „neistorijski”. Britanci zameraju što im je opao životni standard. Deo njihovog prihoda, koji su progutale komunalije, otplata stana, potrepštine iz dućana i slično povećao se za šest godina sa 25 na 31 odsto. A Braun je ukinuo poreske beneficije najsiromašnijima, pa proizilazi da je preostali keš u „tipičnom budžetu” srozan najniže od 1991!

Ali, da je premijer bar „lik”, pa da je veseo i ohrabri. Nego je preozbiljan do smrti, pa ako ne ćuti onda samo ponavlja: Slušamo, vladino je da čuje birače. Birači laburisti misle, međutim, da ih je to koštalo izbora, pa više od polovine političkog plemena traži da se premijer povuče s mesta vodećeg u partiji. Pre borbe za Vestminster.

Novo doba. U Americi, u borbi za predsedničku kandidaturu, demokrate Obama i Hilari Klinton predlažu, ako je reč o programu, približno jedno te isto. (Navodno, sa svega tri odsto razlike.) Međutim, trku predvodi Barak Obama. Obama je „nešto novo”. Gospođa Klinton je možda dobar političar, ali medijski, ona je „nešto već potrošeno”. Prati je senka Bila Klitona.
Medijski, Braun je izgleda „potrošen” kao Blerov ministar finansija. A naspram mladog Kamerona, pleme traži nekog novog Blera.