Hrana za dušu iz raznih kuhinja

Život je, često rediteljka Ivana Vujić citira reči Elfride Jelinek, „kao raščupana kosa: nema češlja kojim ćete je raščešljati”. Činilo se, do pre nekoliko dana, da nema ni češlja kojim će se razrešiti zamršena situacija u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Sve do utorka kada je Vlada Srbije, na lični zahtev, razrešila Dejana Savića, upravnika nacionalnog teatra, i na njegovo mesto postavila energičnu Ivanu Vujić, redovnog profesora režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, od 2005. godine. Na istom fakultetu, na Katedri za pozorišnu i radio režiju, Vujićeva je stekla akademsku diplomu, a poslediplomske studije završila je na pariskoj Sorboni. Malo je nedostajalo da rediteljsko zvanje zameni slikarskim platnom, jer ju je u ranoj mladosti ova grana umetnosti podjednako zanimala i zaokupljala kao i pozorište.

„Ja sam reditelj i profesionalac. Moji kriterijumi su uvek visoko profesionalni. Znam o čemu se radi, kako se pravi i kako živi predstava”, kaže Ivana Vujić.

Na pitanje da li će u Narodnom pozorištu biti neophodni radikalni rezovi, odgovorila je da su „radikalni rezovi nekada potrebni, nekada zgodni, to vam je kao pri operaciji, u zavisnosti od stanja pacijenta”. Njena želja je da se probude ljubav, profesionalizam, dobrota i nada u Narodnom pozorištu. „Ne mogu ništa više o tome da kažem, jer sam tek ušla u ovu veliku kuću vetrova, kako bi rekao Crnjanski, ali vetrova koji menjaju nabolje”, rekla je.

Ivana Vujić, za koju ništa u životu nije obično niti jednostavno, dobro poznaje strukturu Narodnog pozorišta u Beogradu, a to je pokazala na jednom od proteklih konkursa za prvog čoveka nacionalnog teatra kada je imala najoriginalniji program. Tada nije prošla, ali joj se, evo, sada nudi mogućnost da u narednom periodu pokaže sve svoje organizacione i menadžerske sposobnosti. Sumnjamo da će u tom zbiru obaveza imati vremena i da se bavi režijom.

Ipak, u ovoj kući, koja obeležava 150 godina postojanja, do sada je Vujićeva, poznata kao jedno od „beogradske dece” čuvene njujorške La Mame, slavne Elen Stjuart, radila veliki broj predstava: „Spaljivanje udovica”, „Vojvotkinja od Maltija”, „Balkanska plastika”, „Hamlet” i „Romeo i Julija”. Na scenama Srbije, Slovenije, Nemačke, Italije postavila je do sada više od 80 predstava. Uverena da je ljubav najbolji začin za svaku hranu, Ivana Vujić u dokolici voli da obraduje svoje ukućane nekim od specijaliteta iz raznih kuhinja. Kuva najčešće brza jela, ali zato mnogo truda uloži i u postavljanje stola. Stolovi, kaže, treba da budu radosni, lepi, puni cveća. I to je hrana za dušu, poručuje ona. A duša treba da bude nahranjena i za stolom. I svaki put se trudi da sto ne bude mesto gde se jede bez kraja i mere, već da bude simbol okupljanja, zajedništva, prostor ponovnog preispitivanja, upoznavanja, razgovora. Tako će se truditi i kad je reč o stolu s hranom za dušu – Narodnom pozorištu.