Храна за душу из разних кухиња

Живот је, често редитељка Ивана Вујић цитира речи Елфриде Јелинек, „као рашчупана коса: нема чешља којим ћете је рашчешљати”. Чинило се, до пре неколико дана, да нема ни чешља којим ће се разрешити замршена ситуација у Народном позоришту у Београду.

Све до уторка када је Влада Србије, на лични захтев, разрешила Дејана Савића, управника националног театра, и на његово место поставила енергичну Ивану Вујић, редовног професора режије на Факултету драмских уметности у Београду, од 2005. године. На истом факултету, на Катедри за позоришну и радио режију, Вујићева је стекла академску диплому, а последипломске студије завршила је на париској Сорбони. Мало је недостајало да редитељско звање замени сликарским платном, јер ју је у раној младости ова грана уметности подједнако занимала и заокупљала као и позориште.

„Ја сам редитељ и професионалац. Моји критеријуми су увек високо професионални. Знам о чему се ради, како се прави и како живи представа”, каже Ивана Вујић.

На питање да ли ће у Народном позоришту бити неопходни радикални резови, одговорила је да су „радикални резови некада потребни, некада згодни, то вам је као при операцији, у зависности од стања пацијента”. Њена жеља је да се пробуде љубав, професионализам, доброта и нада у Народном позоришту. „Не могу ништа више о томе да кажем, јер сам тек ушла у ову велику кућу ветрова, како би рекао Црњански, али ветрова који мењају набоље”, рекла је.

Ивана Вујић, за коју ништа у животу није обично нити једноставно, добро познаје структуру Народног позоришта у Београду, а то је показала на једном од протеклих конкурса за првог човека националног театра када је имала најоригиналнији програм. Тада није прошла, али јој се, ево, сада нуди могућност да у наредном периоду покаже све своје организационе и менаџерске способности. Сумњамо да ће у том збиру обавеза имати времена и да се бави режијом.

Ипак, у овој кући, која обележава 150 година постојања, до сада је Вујићева, позната као једно од „београдске деце” чувене њујоршке Ла Маме, славне Елен Стјуарт, радила велики број представа: „Спаљивање удовица”, „Војвоткиња од Малтија”, „Балканска пластика”, „Хамлет” и „Ромео и Јулија”. На сценама Србије, Словеније, Немачке, Италије поставила је до сада више од 80 представа. Уверена да је љубав најбољи зачин за сваку храну, Ивана Вујић у доколици воли да обрадује своје укућане неким од специјалитета из разних кухиња. Кува најчешће брза јела, али зато много труда уложи и у постављање стола. Столови, каже, треба да буду радосни, лепи, пуни цвећа. И то је храна за душу, поручује она. А душа треба да буде нахрањена и за столом. И сваки пут се труди да сто не буде место где се једе без краја и мере, већ да буде симбол окупљања, заједништва, простор поновног преиспитивања, упознавања, разговора. Тако ће се трудити и кад је реч о столу с храном за душу – Народном позоришту.