ĐAVOLjI ČVOR

Američke demokrate kao da su uklete tokom ove izborne trke za predsedničku nominaciju. Navijači Baraka Obame i Hilari Klinton uvezali su đavolski čvor: njemu i dalje uskraćuju pobedu, nju spasavaju poraza.

Dilemu bi, može i to da se dogodi, mogli da ukinu tzv. superdelegati – 796 članova Kongresa i drugih partijskih lidera koji na stranačkoj konvenciji u avgustu mogu da podrže koga žele. Morali bi, dakle, da izvrše jedno političko ubistvo. Ili senatora iz Ilinojisa ili senatorke iz Njujorka.

U vazduhu titra pitanje: da li bi to bilo ravno stranačkom samoubistvu demokrata? Ili će Klintonova konačno popustiti pred brojkama koje potiru njene pretenzije i Obami prepustiti da pokuša da prekine osmogodišnju vladavinu republikanaca?

Posle dva katastrofalna mandata Džordža V. Buša, može se očekivati da Amerika izglasa promenu koja bi je izvukla iz ratova u Iraku i Avganistanu i spasla recesije koja je zakucala na vrata. Bilo bi logično, ali problem je u ponudi demokrata: oni nude ili 46-godišnjeg dinamičnog afroamerikanca ili 60-godišnju izrazito ambicioznu ženu.

Da li je Amerika spremna za takve inovacije? Sumnjam. Nespremnost birača da glasaju za crnca srednjeg imena Husein, ili za predsednicu u suknji lako može da znači da republikanski kandidat Džon Mekejn dobije – iz nehata. Što se demokratije tiče, uspeh bi bio savršen. Zamalo crnac, zamalo žena. Birači odlučuju.

Obamina trka sa Hilari je zamorna. Gotovo gladijatorski obračun do poslednjeg daha. Čeka ih još šest država. On ne posustaje, ona se ne predaje. Umesto da se već koncentrišu na novembarski duel sa Mekejnom, pretendenti za predsedničku nominaciju i dalje vode iscrpljujući rat.

Mlad i politički neisproban, crni senator se dosad pokazao uspešnijim u sakupljanju glasova po saveznim državama i ima malu prednost u odnosu na senatorku iz Njujorka. Obama je donekle uspeo da svojim vizionarskim tonom i otvaranjem nade od Hilari napravi uzor stare klintonovske ere zbrljanog pragmatizma. Ona se, u inat, ne predaje.

Klintonova je tokom kampanje pokazala da je borbeni duh jedno od njenih najjačih oružja. Vukla je breme muža i bila najbolja kada je bila pod najvećim pritiskom. Ali, koliko god kompetentna, nije do kraja jasno odgovorila šta zaista hoće.

Ako ništa drugo, treća žena koja u američkoj istoriji traži predsedničku nominaciju pokazala je da je najvažnija funkcija na svetu nadomak žene. Ako ne sad, ono u bliskoj budućnosti. Ostaje međutim još jedna dilema: da li Amerika posle dva Buša hoće dinastiju dva Klintona? Izgleda da nije pripravna da se kocka.

Rivalstvo i neizvesnost su učinili da tokom kampanje i Obama i Klintonova skinu bele rukavice učtivosti. Zemlja koja voli da je zovu liderom slobodnog sveta nije imuna na prljave kampanje. Obama rivala bombarduje negativnim porukama kršeći obećanje da će sve biti civilizovano. Hilari uzvraća brutalno. Njen spot podseća Amerikance na najveće tragedije: na krah 1929, Perl Harbur, berlinsku i kubansku krizu, Osamu bin Ladena, uragan Katrinu. Obama se podrazumeva.

Demokratska stranka je u problemu. Članstvo je osuđeno da prati rovovski rat dvoje svojih kandidata. Širi se zamor koji preti apstinencijom, čak i glasanjem za Mekejna ukoliko njihov favorit izgubi. Obama i Klintonova slede sopstvene interese, što je normalno, i produžavaju trku, ali partijski imidž korodira. Ko kod da se izbori za nominaciju, moraće dosta vremena da provede smirujući protivnike unutar sopstvene stranke.

Zato bi, kada se sve sabere, za Hilari sada bilo mudrije da se povuče. Zarad interesa stranke. Ali, pošto je bivša prva dama odbila takve pozive, uverena i po cenu novih zaduživanja da je prava ličnost koja može da pobedi republikanca, Obama je otvorio nov front. Posle pobede u Severnoj Karolini i tesnog poraza u Indijani od superdelegata je zatražio da ga proglase pobednikom. Za sada ništa.

Saga se nastavlja. Hilari se bodri povicima „punom brzinom ka Beloj kući”, ali Obama je ipak bliži cilju. Postbušovska Amerika demokrata spremna je za jedan svežiji start. Niko više ne personifikuje takvu Ameriku od Obame. Stranka je već pokazala da je spremna da prihvati rizik i da crnog senatora nominuje za predsednika. Vežbanka iz demokratije ili avantura?

Povlačenje ili poraz Klintonove bi značilo da Obama ide na Mekejna. Bila bi to još jedna trka mladosti protiv starosti, obećanja protiv iskustva. Trka u čijem bi se epicentru našao jedan od najdubljih i najdužih problema Amerike koje opisuje samo jedna reč: rasa.

Posle izbora u Pensilvaniji rekao sam na televiziji B92 da je to kraj mita o Obami, mada ne i kraj Baraka Obame. I dalje ne verujem da on može da uspe do kraja. Da se useli u Belu kuću.

U noći prve pobede u Ajovi, Obama je krenuo u osvajanje puta za Belu kuću, ali mnogi su govorili da je suviše mlad, suviše neiskusan, suviše neodređen i, mnogim Amerikancima – suviše crn. Amerika je konzervativnija nego što izgleda na filmovima. A i Holivud odavno potajno šalje poruke: u kataklizmičkim scenarijima, u Beloj kući sedi – crnac. Slučajno? Ne.

Obamini problemi, sem onih oko ljudi koje bi doveo u Belu kuću, svode se još na najmanje tri oblasti:

Prvo. Političar koji se zalaže za socijalnu politiku ne prolazi lako u vremenima recesije. Suočen sa otporom belih birača radničke klase, kao u Pensilvaniji, on pokušava da ih pridobije upadajući u nerealna obećanja: zdravstveno osiguranje koje subvencioniše država, infrastrukturne projekte od 100 milijardi dolara i ekološke programe od 160 milijardi, smanjenje poreza i povećanje minimalne zarade. Birači ne veruju ljudima koji obećavaju čuda.

Drugo. Obama bi da što pre završi dva američka rata. To isto želi i mnogo Amerikanaca, priželjkujući da njihova zemlja prvo pobedi. Prošla iskustva demokrata pokazuju da u vremenima rata kandidati sa pacifističkom agendom slabo prolaze. Nikson je pobedio u vreme Vijetnama. Buš mlađi ubedljivo trijumfovao usred iračkog haosa.

Treće. Opšte je poznato da Hilari Klinton privlači starije birače, žene i belu radničku klasu, dok je Obama favorit mladih, afroamerikanaca i liberalne elite. Obamin problem je u narušenoj stranačkoj lojalnosti, a on slabije uspeva kod neopredeljenih – što sadašnjoj i budućoj trci i daje dramatiku.

I dok se svakim novim danom Barak i Hilari međusobno uništavaju, gubi se vreme za ključno suočavanje sa Mekejnom koji doteruje sve propuste svoje loše startne pozicije. Uoči novembarskih izbora, to je velika, ako ne i odlučujuća prednost hvaljenog veterana vijetnamskog rata čijoj bi pobedi najviše doprinelo samo to što za rivala ima crnca ili ženu.