Skupa cena napretka

Kako vreme prolazi sve više smo preokupirani problemima neekonomske prirode posebno u pogledu događanja u, još uvek, našoj južnoj pokrajini, iako i tu ima nešto ekonomskog u vidu uvođenja taksa na srpsku robu, ali urađenog u druge svrhe. Kako ti problemi eskaliraju uz očiglednu podršku užeg i šireg okruženja, naš politički vrh, u nedostatku izgleda da se ti problemi reše koliko-toliko u našu korist, sve glasnije ističe uspehe naših ekonomskih reformi.

To su, prelaz iz enormnog višegodišnjeg budžetskog deficita u budžetski suficit koji beležimo već treću godinu, te apsolutno i relativno (u odnosu na BDP) smanjenje javnog duga, pa smanjenje nezaposlenosti sa 25 na 11 odsto i  ovogodišnji rast BDP-a od, kako najavljuje ministar finansija, 4,4 odsto, što nije zabeleženo od pretkrizne 2008. godine.

Osetne su i promene u visini penzija i plata u javnom sektoru, u odnosu na nivo u momentu njihovog umanjenja učinjenog radi konsolidacije javnih finansija. Lider smo u privlačenju direktnih stranih investicija, a vidni su uspesi i u realizaciji mnogih infrastrukturnih projekata. Reklo bi se, sasvim dovoljno za opstanak aktuelne vlasti i pored problema s početka teksta.

Nažalost, naši reformatori, što svesno, što iz neznanja, previđaju da se valjanost tekuće razvojne i ekonomske politike ne meri trenutnim rezultatima nego kvalitetom ekonomije pa i života u budućnosti, tj. kuda ta politika vodi. A tako gledano, mnogo šta govori da srljamo u ekonomsku zavisnost tipičnu za zemlju i državu bez jasne vizije i strategije prvenstvenog oslonca na raspoložive sopstvene resurse, bez čega  je nemoguć održiv napredak.  

Naime, i pored rasta BDP-a poslednjih godina, prosečan godišnji rast u poslednjih deset godina je ispod jedan odsto, zbog čega smo po mnogim ekonomskim pokazateljima na začelju zemalja Jugoistočne Evrope, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze. Ipak, ne bi to bilo toliko ograničavajuće da smo te godine bar iskoristili za stvaranje uslova za uzlaznu putanju na zdravim osnovama. A tu je, reklo bi se, naš ključni problem i nesporazum. 

Ovogodišnji rast BDP-a od 4,4 odsto, ako i bude, ostvarićemo, nažalost, uz visok rast stranih direktnih investicija i stagnaciju ili možda i pad domaćih privatnih investicija, što menja vlasničku strukturu imovine, proizvodnje, izvoza i deviza od izvoza i ostvarene dobiti u korist stranog kapitala, koja se po pravilu ne reinvestira već iznosi napolje, zatim, uz veliki nesklad ponude školovane i stručne radne snage u odnosu na zahteve privrede i javnog sektora sa posledicom, bezmalo, egzodusa radno i zdravstveno najvitalnijeg dela populacije. 

Ostvarićemo ga, takođe, i u nezadovoljavajućem iznosu u odnosu na  bruto vrednost  proizvodnje i usluga, jer se naša produkcija uglavnom zasniva na nižem tehnološkom nivou, upotrebi jeftine radne snage i visokom uvoznom sadržaju, zbog čega ćemo godinu završiti sa deficitom robne razmene od preko pet milijardi evra. Sa dinarom smo u začaranom krugu jer smo u politici kursa prisiljeni na izbor manje nepovoljnog rešenja, tj. da jakim dinarom ublažavamo trošak spoljnjeg duga, pa i na štetu izvoza. 

Iluzija je i napredak koji politički vrh najavljuje u pogledu kretanja javnog duga. On je i pored nedavne značajnije otplate dospelog javnog duga i dalje previsok i u neskladu sa činjenicom da nema više budžetskog deficita i pa ni potrebe za zaduživanjem po tom osnovu. A razlog sporom smanjenju javnog duga su pretvaranje dugova nekih javnih i državnih preduzeća koja su godinama kočnica razvoja ukupne ekonomije. 

Bezmalo jedina svetla tačka, bez bitne zasluge vlasti, jeste uspešan IT sektor i u izvozu usluga i stvaranju BDP-a. Zato bi se državni čelnici umesto obećanja brzih ekonomskih efekata i skorog zlatnog doba, morali okrenuti određivanju, stanju primerene, razvojne i ekonomske politike na kojoj bi se zasnivala i strategija obrazovanja, struktura investicija, razvojni podsticaji i adekvatna upotreba ostvarenog BDP-a.  

*Ekonomista, Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista