Izborno bdenije

U nadmetanju televizija za osvajanje gledalaca veoma prestižan sadržaj postalo je partijsko nadmetanje za glasače. Logična završnica kampanje koja je nedeljama dominirala ekranom bila je takozvana izborna noć. Pošto se rezultati parlamentarnih izbora sad već znaju, biće zanimljivo videti kako su prošle pojedine domaće televizije u svom odmeravanju.

Svi su u najavama publici obećavali mnogo: najviše informacija, najbolji uvid u izborne štabove, najkompetentnije komentatore, najširi obuhvat stanja stvari „na lokalu”... No, i tu su se unapred znali favoriti. TV Pink je čak i upadljivim novinskim oglasom pozvao narod da bude na njegovoj frekvenciji, a RTS se celog dana trudio da privoli gledalište da na njegovu ponudu računa kao na najvredniju opciju za ključne večernje sate.

Ali ovu medijsku lekciju definitivno su savladali i svi ostali. Ista kompozicija programa, isti raspored reportera, često ista lica od kojih se traže objašnjenja i prognoze (mada pojedine TV kuće imaju, čini se, omiljene, stalne sagovornike, ili analitičare od poverenja); konferencije CESID-a i RIK-a kao nezaobilazni punktovi; atmosfera sa birališta, iz partijskih filijala, sa trgova na kojima je počelo slavlje... Teško bi se mogle uočiti razlike u pristupu temi, novinarskoj pripremljenosti, brzini pretakanja brojčanih podataka u grafičke prikaze, opremanju studija u vizuelno prikladan ambijent. Možda su ponegde prerano i forsirano koristili pridev „ubedljivo” za pobedu demokratske koalicije (pobednici prethodnih parlamentarnih izbora, radikali, nisu svojevremeno imali takav tretman), možda su drugi malo više insistirali na trijumfu socijalističke koalicije u Jagodini. Niko se, međutim, nije grubo ogrešio o pravila.

Tehnološka podrška u brzoj obradi podataka omogućila je da ovo „izborno bdenije” dobije na sažetosti i dinamičnosti. Prvi sat i po utrošen je na utvrđivanje cifara o odzivu birača, što već daje dobre povode za razgovor. Uvek se kalkuliše s tim kome odgovara da birališta budu što punija i tumači kako je na to uticala kampanja. Potom su stigle prve procene o osvojenim poslaničkim mestima. A onda je došla kulminacija – nagađanje o mogućim koalicijama.

I pošto, kako reče Vladimir Goati na početku večeri, ljudi vole pobednike, pred ponoć se „evropski duh” osetno raširio i po TV studijima, među osokoljenim voditeljima, kolegama iz drugih medija, predstavnicima nevladinih organizacija... Počele su da stižu čestitke od onih koji su unapred jasno kazali kakav rezultat žele – od Rupela iz Slovenije, od komesara EU iz Brisela... Ali, što reče sutradan Marko Blagojević – a jutro je pametnije od večeri – pravi pobednik još se ne zna, jer biće to onaj koji uspe da sastavi vladu. Magičnih 126 čeka dobitnu kombinaciju.

Samo bi televizijama mogla dobro doći eventualna postizborna igranka bez prestanka, s obzirom na t o da ekran svakodnevno traži da se nahrani svim i svačim. Drugom – nikom.