Изборно бденије

У надметању телевизија за освајање гледалаца веома престижан садржај постало је партијско надметање за гласаче. Логична завршница кампање која је недељама доминирала екраном била је такозвана изборна ноћ. Пошто се резултати парламентарних избора сад већ знају, биће занимљиво видети како су прошле поједине домаће телевизије у свом одмеравању.

Сви су у најавама публици обећавали много: највише информација, најбољи увид у изборне штабове, најкомпетентније коментаторе, најшири обухват стања ствари „на локалу”... Но, и ту су се унапред знали фаворити. ТВ Пинк је чак и упадљивим новинским огласом позвао народ да буде на његовој фреквенцији, а РТС се целог дана трудио да приволи гледалиште да на његову понуду рачуна као на највреднију опцију за кључне вечерње сате.

Али ову медијску лекцију дефинитивно су савладали и сви остали. Иста композиција програма, исти распоред репортера, често иста лица од којих се траже објашњења и прогнозе (мада поједине ТВ куће имају, чини се, омиљене, сталне саговорнике, или аналитичаре од поверења); конференције ЦЕСИД-а и РИК-а као незаобилазни пунктови; атмосфера са биралишта, из партијских филијала, са тргова на којима је почело славље... Тешко би се могле уочити разлике у приступу теми, новинарској припремљености, брзини претакања бројчаних података у графичке приказе, опремању студија у визуелно прикладан амбијент. Можда су понегде прерано и форсирано користили придев „убедљиво” за победу демократске коалиције (победници претходних парламентарних избора, радикали, нису својевремено имали такав третман), можда су други мало више инсистирали на тријумфу социјалистичке коалиције у Јагодини. Нико се, међутим, није грубо огрешио о правила.

Технолошка подршка у брзој обради података омогућила је да ово „изборно бденије” добије на сажетости и динамичности. Први сат и по утрошен је на утврђивање цифара о одзиву бирача, што већ даје добре поводе за разговор. Увек се калкулише с тим коме одговара да биралишта буду што пунија и тумачи како је на то утицала кампања. Потом су стигле прве процене о освојеним посланичким местима. А онда је дошла кулминација – нагађање о могућим коалицијама.

И пошто, како рече Владимир Гоати на почетку вечери, људи воле победнике, пред поноћ се „европски дух” осетно раширио и по ТВ студијима, међу осокољеним водитељима, колегама из других медија, представницима невладиних организација... Почеле су да стижу честитке од оних који су унапред јасно казали какав резултат желе – од Рупела из Словеније, од комесара ЕУ из Брисела... Али, што рече сутрадан Марко Благојевић – а јутро је паметније од вечери – прави победник још се не зна, јер биће то онај који успе да састави владу. Магичних 126 чека добитну комбинацију.

Само би телевизијама могла добро доћи евентуална постизборна игранка без престанка, с обзиром на т о да екран свакодневно тражи да се нахрани свим и свачим. Другом – ником.