Čuvar starih ukusa

„Ratko - sodadžija, čuvar starih ukusa“, stoji natpis na starinskoj radnji u centru Jagodine. Ukusi klakera ili soda-vode, zaista, mnogima nisu poznati, a oni stariji, koji ih pamte, rado dolaze u ovu radnju ne bi li ih se podsetili.

Navratili smo i mi. Na polici poređana ponuda u staklenim flašicama: klaker, borovnica, kokta, malina, citronada, pomorandža, tonik... i neizostavni sifoni i boce za soda-vodu. Ljubitelji špricera kažu da belo vino mnogo bolje ide s njom nego sa mineralnom.

Čika Ratko, koji je uveliko zagazio u devetu deceniju života, i dalje svakodnevno dolazi u radnju, i tako neprekidno već 62 godine, uvek pokretan, uslužan i ljubazan. Ipak, on je tu više iz navike, kao maskota, jer je posao i radnju još odavno preuzeo njegov unuk Dejan, sa kojim smo i razgovarali.

- Ovo je porodičan posao, pre mene su ga radili deda Ratko, baba Rada dok nije umrla, moj otac, a danas ja, i ne nameravam da ga napustim. Ovde, u ovoj sodadžijskoj radnji sam odrastao, naučio i zavoleo zanat uz dedu, koji je i danas svako jutro u sedam sati otvara i ostaje do kasnih popodnevnih sati, a ja do devet uveče - priča Dejan Milošević.

Jeftino, a osvežava

(/slika2)Iako još nije prava sezona za osvežavajuća pića, u radnju svaki čas neko navraća, nakratko, tek da popije omiljeno piće, onako s nogu, iz flašice. A neki i da ga ponesu kući: litar soka za 20, a soda-vode za 10 dinara. Ima li išta za te pare, iznenadili smo se.

- Ima naših sokova po staroj, dedinoj recepturi. Jeftino je, ali ako ste skromni, dovoljno je da preživite. To je moj jedini posao i izvor prihoda za mene, moju suprugu i dvoje dece. Uverili smo se da ih ljudi kupuju bez obzira što su radnje pretrpane industrijskim sokovima - navodi naš sagovornik.

Privlači ih i cena, ali i ukus za koji stariji Jagodinci odavno znaju, ukus njihove mladosti. Vole ga i deca koja su na njih navikli zahvaljujući bakama i dekama. Dolaze i đaci pre ili posle škole da se osveže. Uverili smo se i da su svi zadovoljniji, jer nema svaki grad sreću da ima svog sodadžiju. To je zanat koji izumire. Kao da smo u nekom starom dokumentarnom filmu, posmatrali smo te raznobojne flašice, sifone, neobičnu mašinu...

(/slika3)- To su mašine pod pritiskom u kojoj se prave pića. Najbrže soda-voda. Mušterija samo naruči, a ja na licu mesta, za tili čas, uz pomoć obične vode i ugljen-dioksida, pod pritiskom u ovoj mašini odmah napravim soda-vodu. Za klaker treba malo više vremena. Prvo se napravi šećerni sirup, zatim doda aroma kruške i boja. U gotov sirup se sipa soda-voda i klaker je spreman za piće - odaje recept Dejan, dok deda Ratko brine da li su svi gosti usluženi, a među njima i mi.

Probali smo, i stvarno je ukusno to „kruškovo piće“ za koje nas Dejan podseća da je uvek zelene boje, da bi ga i ubuduće prepoznali kao klaker.