MMF: najbolje se reformišu „Železnice”

Javna preduzeća i dalje su najslabija karika naših reformi. Javne finansije su dovedene u red, javni dug je drastično smanjen, državna kasa je već dve godine u plusu, plate i penzije su svedene na razumnu meru bruto domaćeg proizvoda. Međutim, od 2015. godine u svim programima sa Međunarodnim monetarnim fondom naglašava se neophodnost restrukturiranja „Železnica”, EPS-a i „Srbijagasa”. „Železnice” su istina u reformama najviše odmakle što je potvrdio i Džejms Fuf, šef misije MMF-a, rekavši da su ohrabreni rezultatima tog preduzeća i veruju da ono može postati model za reformu drugih javnih preduzeća.

Ali, u Fiskalnoj strategiji 2019–2021, ne navode se konkretne mere za reformu javnih preduzeća, iako su ona navedena kao jedan od najvećih fiskalnih rizika.

Navedeno je da se planira transformacija EPS-a u akcionarsko društvo. Najavljeno je usvajanje novog plana kapitalnih ulaganja za „Srbijagas”, a za železnička preduzeća je rečeno da se očekuje nastavak sprovođenja plana reformi. I to bi bilo to.

Fiskalni savet, kada je analizirao Fiskalnu strategiju 2019–2021., ipak je istakao da ohrabruju najave o uvođenju posebne strategije ove godine posvećene nadgledanju i praćenju poslovanja javnih i državnih preduzeća.

Ovo nezavisno telo analiziralo je dokle se stiglo sa reformom javnih preduzeća, pa tako za „Železnice Srbije” podsećaju da su pravile najveće gubitke uprkos tome što su dobijale najveće subvencije. Ipak one su podeljene na zasebna preduzeća.

– Ovakva podela odgovara dobroj međunarodnoj praksi i praksi zemalja Evropske unije, a i iskustvo je pokazalo da nezavisne celine s različitim delatnostima donose bolje rezultate u poslovanju železničkih preduzeća. Takođe, napravljen je vidljiv pomak u rešavanju nekih gorućih problema u „Železnicama”. Ukupan broj zaposlenih u svim železničkim preduzećima smanjen je za više od trećine tokom 2016. i 2017. godine – sa 17.000 na oko 11.000. Promenjen je i osnov za dobijanje subvencija iz budžeta, koje više nisu fiksni iznos već zavise od određenih merljivih kriterijuma. Zatvoreno je oko 25 odsto pruga, koje su bile van upotrebe duže od decenije – navodi Fiskalni savet u oceni procesa reformi javnih preduzeća.

 Sledeći korak, prema mišljenju autora ove analize, trebalo bi da bude uvođenje profesionalnog menadžmenta i unapređenje kvaliteta pruga i vozova. Za uspešno poslovanje svih železničkih preduzeća ključno je poboljšanje kvaliteta železničke infrastrukture. Više od 90 odsto pruga u Srbiji je jednokolosečno, dok je na više od polovine mreže brzina vozova manja od 60 kilometara na čas (brzine od preko 100 kilometara na čas moguće su na manje od pet odsto pruga). Poseban problem je to što čak dve trećine svih pruga u Srbiji nije elektrifikovano, uključujući tu i trasu Niš–Dimitrovgrad (deo železničkog Koridora 10), zbog čega se za pogon vozova koriste fosilna goriva.

U poslednjih nekoliko godina povećana su ulaganja u železničku infrastrukturu, ali to nije dovoljno. Prošle godine je uloženo oko 200 miliona evra.

– Jedina celina iz grupe železničkih preduzeća, koja trenutno ostvaruje profit i može da posluje održivo bez subvencija, jeste preduzeće za prevoz robe. Ovo preduzeće ne dobija subvencije od kako je osnovano. Međutim, neki nezvanični podaci pokazuju da je udeo robnog transporta, koji obavlja „Kargo”, opao u poslednjih godinu dana, sa otvaranjem tržišta i dolaskom novih, privatnih prevoznika – smatra Fiskalni savet i napominje da je važno da preduzećem „Srbija kargo” upravlja profesionalni menadžment.

Dok preduzeće za prevoz putnika ima izražen problem i sa prihodima. Od svih železničkih preduzeća, „Srbija voz” ima najmanje prihode – oko četiri milijarde dinara ukupno, od čega samo polovina potiče od osnovne usluge prevoza putnika, dok je druga polovina zapravo subvencija iz budžeta.

 – Ključni izazov, s kojim se ovo preduzeće suočava, jeste unapređenje sistema za naplatu karata, a jedno od mogućih rešenja je uvođenje graničnika koji omogućavaju ulazak na stanicu jedino uz prethodno validiranje karte – predlaže Fiskalni savet.

Kada je reč o rezultatima reformi u EPS-u, Fiskalni savet smatra da nema velikog napretka. Iako je sveobuhvatna reforma ovog preduzeća neophodna i vlada ju je prepoznala i uključila u aranžman sa MMF-om još 2015. godine.

– EPS i dalje posluje neuspešno, premda je preduzeće u 2017. ostvarilo manji profit (koji je dobrim delom posledica pozitivnih kursnih razlika). Najveći problemi, koji su opterećivali poslovanje preduzeća godinama, uglavnom se ne rešavaju, a do određenih poboljšanja u poslovanju EPS-a došlo je ne zbog uspešno sprovedenih reformi, već zbog promene nekih spoljnih okolnosti („Železnica” je počela redovno da plaća račune i drugo) – navodi Fiskalni savet.

Smatraju da su  najveći problemi na rashodnoj strani preveliki troškovi radne snage (višak zaposlenih i prevelike zarade) i preveliki tehnički gubici na mreži, koji iznose 13 odsto, a trebalo bi da se smanje ispod 10 procenata. Na prihodnoj strani najveći problem je nedovoljna naplata potraživanja, mada je situacija donekle poboljšana zato što je uspešno sprovedena prva faza reformi „Železnica” učinila da ovo preduzeće redovno izmiruje svoje obaveze prema EPS-u, a relativno povoljni tržišni uslovi (i privatizacija u 2018. godini), obezbedili su preduslove da i RTB „Bor” plaća račune za struju.

Fiskalni savet ocenjuje da „Srbijagas” posluje pozitivno, u prethodne tri godine, ali još nisu obezbeđeni svi uslovi za održivo poslovanje preduzeća u dugom roku.

– Poslednji dostupni finansijski izveštaji „Srbijagasa” za 2017. pokazuju da je ovo preduzeće ostvarilo relativno veliki profit od 16,7 milijardi dinara, koji je višestruko veći od profita iz 2016, (dve milijarde dinara). Međutim, kada se detaljnije pogleda struktura dobiti vidi se da skoro 10 milijardi dinara potiče iz pozitivnih kursnih razlika i pozitivnih efekata valutne klauzule. Preliminarni podaci pokazuju da će u 2018. preduzeće takođe zabeležiti profit. Ono što je najvažnije istaći je to da poslovanje „Srbijagasa” i dalje presudno zavisi od svetske cene energenata, tj. da bi eventualni rast svetskih cena gasa ovo preduzeće ponovo stavio u neodrživu poziciju – zaključuje Fiskalni savet.