ММФ: најбоље се реформишу „Железнице”

Јавна предузећа и даље су најслабија карика наших реформи. Јавне финансије су доведене у ред, јавни дуг је драстично смањен, државна каса је већ две године у плусу, плате и пензије су сведене на разумну меру бруто домаћег производа. Међутим, од 2015. године у свим програмима са Међународним монетарним фондом наглашава се неопходност реструктурирања „Железница”, ЕПС-а и „Србијагаса”. „Железнице” су истина у реформама највише одмакле што је потврдио и Џејмс Фуф, шеф мисије ММФ-а, рекавши да су охрабрени резултатима тог предузећа и верују да оно може постати модел за реформу других јавних предузећа.

Али, у Фискалној стратегији 2019–2021, не наводе се конкретне мере за реформу јавних предузећа, иако су она наведена као један од највећих фискалних ризика.

Наведено је да се планира трансформација ЕПС-а у акционарско друштво. Најављено је усвајање новог плана капиталних улагања за „Србијагас”, а за железничка предузећа је речено да се очекује наставак спровођења плана реформи. И то би било то.

Фискални савет, када је анализирао Фискалну стратегију 2019–2021., ипак је истакао да охрабрују најаве о увођењу посебне стратегије ове године посвећене надгледању и праћењу пословања јавних и државних предузећа.

Ово независно тело анализирало је докле се стигло са реформом јавних предузећа, па тако за „Железнице Србије” подсећају да су правиле највеће губитке упркос томе што су добијале највеће субвенције. Ипак оне су подељене на засебна предузећа.

– Оваква подела одговара доброј међународној пракси и пракси земаља Европске уније, а и искуство је показало да независне целине с различитим делатностима доносе боље резултате у пословању железничких предузећа. Такође, направљен је видљив помак у решавању неких горућих проблема у „Железницама”. Укупан број запослених у свим железничким предузећима смањен је за више од трећине током 2016. и 2017. године – са 17.000 на око 11.000. Промењен је и основ за добијање субвенција из буџета, које више нису фиксни износ већ зависе од одређених мерљивих критеријума. Затворено је око 25 одсто пруга, које су биле ван употребе дуже од деценије – наводи Фискални савет у оцени процеса реформи јавних предузећа.

 Следећи корак, према мишљењу аутора ове анализе, требало би да буде увођење професионалног менаџмента и унапређење квалитета пруга и возова. За успешно пословање свих железничких предузећа кључно је побољшање квалитета железничке инфраструктуре. Више од 90 одсто пруга у Србији је једноколосечно, док је на више од половине мреже брзина возова мања од 60 километара на час (брзине од преко 100 километара на час могуће су на мање од пет одсто пруга). Посебан проблем је то што чак две трећине свих пруга у Србији није електрификовано, укључујући ту и трасу Ниш–Димитровград (део железничког Коридора 10), због чега се за погон возова користе фосилна горива.

У последњих неколико година повећана су улагања у железничку инфраструктуру, али то није довољно. Прошле године је уложено око 200 милиона евра.

– Једина целина из групе железничких предузећа, која тренутно остварује профит и може да послује одрживо без субвенција, јесте предузеће за превоз робе. Ово предузеће не добија субвенције од како је основано. Међутим, неки незванични подаци показују да је удео робног транспорта, који обавља „Карго”, опао у последњих годину дана, са отварањем тржишта и доласком нових, приватних превозника – сматра Фискални савет и напомиње да је важно да предузећем „Србија карго” управља професионални менаџмент.

Док предузеће за превоз путника има изражен проблем и са приходима. Од свих железничких предузећа, „Србија воз” има најмање приходе – око четири милијарде динара укупно, од чега само половина потиче од основне услуге превоза путника, док је друга половина заправо субвенција из буџета.

 – Кључни изазов, с којим се ово предузеће суочава, јесте унапређење система за наплату карата, а једно од могућих решења је увођење граничника који омогућавају улазак на станицу једино уз претходно валидирање карте – предлаже Фискални савет.

Када је реч о резултатима реформи у ЕПС-у, Фискални савет сматра да нема великог напретка. Иако је свеобухватна реформа овог предузећа неопходна и влада ју је препознала и укључила у аранжман са ММФ-ом још 2015. године.

– ЕПС и даље послује неуспешно, премда је предузеће у 2017. остварило мањи профит (који је добрим делом последица позитивних курсних разлика). Највећи проблеми, који су оптерећивали пословање предузећа годинама, углавном се не решавају, а до одређених побољшања у пословању ЕПС-а дошло је не због успешно спроведених реформи, већ због промене неких спољних околности („Железница” је почела редовно да плаћа рачуне и друго) – наводи Фискални савет.

Сматрају да су  највећи проблеми на расходној страни превелики трошкови радне снаге (вишак запослених и превелике зараде) и превелики технички губици на мрежи, који износе 13 одсто, а требало би да се смање испод 10 процената. На приходној страни највећи проблем је недовољна наплата потраживања, мада је ситуација донекле побољшана зато што је успешно спроведена прва фаза реформи „Железница” учинила да ово предузеће редовно измирује своје обавезе према ЕПС-у, а релативно повољни тржишни услови (и приватизација у 2018. години), обезбедили су предуслове да и РТБ „Бор” плаћа рачуне за струју.

Фискални савет оцењује да „Србијагас” послује позитивно, у претходне три године, али још нису обезбеђени сви услови за одрживо пословање предузећа у дугом року.

– Последњи доступни финансијски извештаји „Србијагаса” за 2017. показују да је ово предузеће остварило релативно велики профит од 16,7 милијарди динара, који је вишеструко већи од профита из 2016, (две милијарде динара). Међутим, када се детаљније погледа структура добити види се да скоро 10 милијарди динара потиче из позитивних курсних разлика и позитивних ефеката валутне клаузуле. Прелиминарни подаци показују да ће у 2018. предузеће такође забележити профит. Оно што је најважније истаћи је то да пословање „Србијагаса” и даље пресудно зависи од светске цене енергената, тј. да би евентуални раст светских цена гаса ово предузеће поново ставио у неодрживу позицију – закључује Фискални савет.