Diploma u džaku

Da li i gde nastaviti školovanje jedna je od najvažnijih životnih odluka. Iako su eventualne studije skopčane sa velikim ulaganjem vremena i novca, kao i rizikom da neće biti privedene kraju, pravilan izbor trebalo bi da učini budućnost brucoša srećnijom i bogatijom. Imaju li srpski maturanti dovoljno informacija da bi doneli ovu odluku?

Sa bilborda niza privatnih fakulteta osmehuju nam se grupe studenata, dok nas sa drugih posmatraju poslovno odeveni mladi ljudi, samopouzdano koračajući ka svetlijoj budućnosti. Poručuju budućim brucošima da ih očekuju studije koje će, prošavši u radosti prijateljstva i bez grča na licu, rezultirati perspektivnim radnim mestom. Argument drugih, često državnih fakulteta, jeste da bez muke nema nauke i da instant rešenja u obrazovanju vode do gubitka konkurentnosti na tržištu rada. S obzirom na to da informacije o stvarnom kvalitetu pojedinačnih institucija nisu ni lako dostupne ni proverljive, odluke o studiranju često se donose na osnovu anegdota o iskustvima pojedinačnih studenata, stereotipa i intuicije. Bez pouzdanih informacija o stvarnim uslovima studiranja, kvalitetu studija i šansama na tržištu rada, maturanti se opredeljuju za obrazovnu instituciju kao da kupuju mačku u džaku.

Da bi stekla državnu akreditaciju, svaka visokoškolska ustanova mora da zadovolji više standarda kada je reč o organizaciji poslovanja, kvalitetu nastavnika i prostoru u kojem se nastava održava. Među uslovima nije i redovno izveštavanje o uspehu svršenih studenata na tržištu rada, što bi, smatramo, trebalo da se promeni. Uslov za održavanje akreditacije trebalo bi da bude redovno izveštavanje o tome iz kojih škola i sa kakvim uspehom dolaze studenti, koliko dugo studiraju i sa kakvim ocenama diplomiraju. Uz to bi išla i dužnost visokoškolske ustanove da se nadležnom državnom telu pomogne u anketiranju svršenih studenata o tome koliko brzo i u kojoj struci pronalaze posao, u privatnom ili u državnom sektoru, u zemlji ili u inostranstvu i sa kolikom zaradom.

Ima li opravdanja za takvu vrstu državnog mešanja u tržište obrazovanja? Savremena ekonomska teorija prepoznaje problem neuspeha tržišta različitih dobara i usluga usled nepotpunih informacija i smatra poželjnom državnu intervenciju koja bi nedostajuće informacije obelodanila. Smatramo da je naše tržište visokog obrazovanja delimično neuspešno upravo usled nepotpunih informacija. Nepotpune informacije navode buduće studente da svoje ograničeno vreme i novac ulože u instituciju koja im neće omogućiti uspeh na budućem poslu, ili onu čiji su zahtevi iznad njihovih sposobnosti. Neproduktivno korišćenje talenta ne šteti samo pojedincu, već i dovodi do slabijih ostvarenja nacionalne privrede. Ni obrazovne institucije ni specijalizovana štampa do sada nisu sistematično objavljivale potpune informacije o profilu trenutnih i statusu svršenih studenata na tržištu rada, a i kada bi to učinile postavilo bi se pitanje njihove verodostojnosti. Informacije bi trebalo da budu prikupljene istom metodologijom i predstavljene na isti način, pouzdane, dostupne i u budućnosti, tako da poređenje institucija bude lako, a zaključci ispravni.

Važno je da informacije budu dostupne ne samo o strukama, već i o pojedinim institucijama. Pretpostavimo da se zna da se jedna struka odlikuje visokim zaradama i malim vremenom čekanja na zaposlenje, a da se ne zna koje institucije školuju kvalitetnije kadrove. Loše institucije tada bi mogle da iskoriste popularnost struke da privuku deo studenata, zaguše tržište rada lošim kadrovima i tako ugroze budućnost tih mladih ljudi i čitave privredne grane.

U uslovima globalne konkurencije, ekonomska i politička budućnost Srbije u velikoj meri zavise od pojedinih privrednih grana u kojima posedujemo konkurentsku prednost, a sticanje i očuvanje konkurentske prednosti zavisi od znanja koje obrazovne institucije pružaju. Kako u našoj privredi ima mesta za zaposlene različitih znanja i sposobnosti, tako ga ima i za studije različitih struka i kvaliteta. Zato je dobro da širom Srbije postoji mogućnost razvoja ne samo državnih, već i privatnih visokoškolskih ustanova, sa različitim nastavnicima i programima. Postojanje konkurencije, koja se nadmeće u skladu sa tržišnim pravilima, dobro je za sve, zato što podstiče inovativnost i unapređenje kvaliteta. Da bi konkurencija obrazovni sistem učinila boljim, potrebno je sprečiti da bilo ko, namerno ili nehotično, dovodi buduće studente u zabludu. Potrebno je da se ne lažemo.

* Vanredni profesor, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
* *Istraživač saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista