Veliki junak – mali Gavrilo.

Neobična je priča o najmlađem učesniku balkanskih ratova Gavrilu Kićeviću iz Kragujevca. Ovaj devetogodišnjak, sin jedinac vojnog lica, dobrovoljno je krenuo s vojskom napustivši toplinu doma, okruženje i pažnju sedmoro sestara. Priključio se srpskoj armiji i u istoj jedinici sa svojim ocem, među trećepozivcima, bio raspoređen u okolini oslobođene Kosovske Mitrovice. Tu je, u neprijateljski raspoloženom albanskom okruženju, načinio i po vojsku značajan podvig, zbog čega je proizveden u kaplara. Igrom sudbine, balkanski ratovi biće jedini oružani konflikt u kome će učestvovati, iako u neborbenoj ulozi. Dečak ratnik, iako nešto stariji, nije vojevao u Prvom svetskom ratu, koji je ubrzo nastupio. U zrelim godinama dočekao je i Drugi svetski rat, ali su ga oružani obračuni i ovoga puta mimoišli. Vojne igre iz ranog detinjstva u mladalačkom uzrastu je zamenio brakom, porodicom i poslom. Vodio je miran, pristojan i porodičan život. Njegov, hvale dostojan ratni podvig, brzo je zaboravljen. Neprimetno je napustio ovaj svet u 82. godini.

Gavrilo Kićević je rođen u srcu Kraljevine Srbije, u nekadašnjoj Miloševoj prestonici, u Kragujevcu. U domu vojnog kapetana Mihaila (Mijajla) Kićevića i supruge mu, 36-godišnje Mileve 28. aprila 1903. godine rođeno je šesto dete, muški jedinac i naslednik Gavrilo. U trenutku izbijanja Prvog balkanskog rata, oktobra 1912. godine, Gavrilo je bio učenik četvrtog razreda osnovne škole. Mali Gavrilo s punom pažnjom je slušao razgovore ukućana koji su dodatno razvijali u njemu elan za pridruženje ratnicima. Gavrilov otac se pripremao za polazak u rat, i u takvim okolnostima rešio je i dečak da napusti dom i uputi se na front. Zabrinutim ukućanima dečkić je ostavio poruku: Ja odoh da se bijem s Turcima. Vratiću se kad rat bude gotov. Ljubi vas Gavra.

Zajedno sa ocem raspoređen je u prvu četu prvog bataljona trećeg poziva Šumadijske divizije. Mali Gavro se brzo adaptirao na strog i disciplinovan vojnički život. Sa kolegama u uniformi, ujutru se na zvuk vojničke trube budio, odlazio na obližnji izvor za higijenske potrebe, čistio pušku i prebrojavao fišeklije. Na spisku prozivnika bio je zabeležen pod brojem 234. Od početka mobilizacije septembra meseca pa sve do 10. oktobra 1912. godine, zborište prvog bataljona 11. pešadijskog puka trećeg poziva bilo je u Velikoj Plani, odakle je po dobijenom naređenju krenuo ka svom puku u Kragujevac, a odatle za Kruševac, Prokuplje, Prepolac, oslobođenu Prištinu i naposletku Kosovsku Mitrovicu. U blizini Zvečana bataljon je bio raspoređen oko manastira Svete Bogorodice u selu Sokolici i oko sela Boljetina, čuvenog uporišta tadašnjeg albanskog prvaka i zulumćara Ise Boljetinija. Zadatak bataljona je bio da održava poredak u tim nedavno oslobođenim krajevima. To je bila i ratna staza malog Gavra.

Osim održavanja javnog reda i mira, bataljon je dobio zadatak da otkrije skrovišta municije i oružja lokalnih Albanaca, za šta je ostavljen period od 1. januara do 12. juna 1913. godine. Kapetan prve klase Janko Vukićević okupio je svoje vojnike i preneo im naređenje. Iako sprečen da doživi vatreno krštenje na bojnom polju, mali Gavrilo je samospoznao da se junaštvo i patriotsko delo mogu učiniti i u pozadini gde ga je doveo prst sudbine. Sve dotadašnje preduzete potrage za neprijateljskim skladištem oružja nisu urodile plodom.

A onda je malom četniku, protagonisti ove ratne priče, pošlo za rukom da na volšeban način, nadmudrivši albanske vršnjake, otkrije lokaciju podzemne pećine podno Zvečana, prepune naoružanja koje su skrivali Arnauti iz tih krajeva. Neverovatan uspeh postignut zahvaljujući pronicljivosti i dovitljivosti šumadijskog dečaka nije ostao nezapažen i neodužen. Prepoznajući značaj Gavrilovog čina za samu jedinicu, ali i šire vojne i nacionalne interese, kapetan Janko je rešio da se primereno zahvali svom najmlađem saborcu. Samo nekoliko dana posle iznenadnog Gavrilovog podviga, trubač je pozvao vojnike u zbor i pred postrojene trećepozivce izašao je kapetan Janko, koji im se obratio, prenoseći radosnu vest o unapređenju zajedničkog miljenika i junaka: „Vojnici”, rekao je on. „Odlikovao sam malog Gavru Kićevića kaplarskim činom za podizanje visokog morala kod vojnika i za neocenjive zasluge na prikupljanju neprijateljskog oružja.” Ubrzo je najmlađem učesniku balkanskih ratova izdato i uručeno i oficijelno uverenje o učešću u ratu i unapređenju. Ono glasi: „Ovim se izdaje uverenje da je Gavrilo Kićević proveo na vojnoj dužnosti za vreme rata kao đak i dobrovoljni obveznik od 1. aprila do 17. avgusta 1913. godine, u 1. četi, 1. bataljonu, 11. pešadijskog puka, trećeg poziva. Naredbom komandanta 1. bataljona broj 9, od 29. juna 1913. godine, proizveden je u čin kaplara.”

Miloš M. Damjanović, Kosovska Mitrovica