Veliki brat posmatra Orvela

Britanska obaveštajna služba MI5 motrila je na poznatog britanskog pisca Džordža Orvela više od dve decenije, ali nije verovala da je bio običan komunista, već da ima "napredne komunističke poglede" - pokazuje specijalni izveštaj te tajne policije iz januara 1942. godine. Autor kultnog dela "1984" opisan je u tom izveštaju, koji je objavio Nacionalni arhiv, kao komunista koji se nije u svemu slagao sa Partijom. Između ostalog, u izveštaju se navodi da je Orvel, bez sumnje, imao jake levičarske poglede ali daleko od ortodoksnog komunizma, te da je bio "pomalo anarhista" koji je održavao kontakt sa "esktremističkim elementima", preneli su ovih dana britanski mediji.

Pisac je u izveštaju navođen pod pravim imenom Erik Bler, a prvi put je privukao pažnju tajne policije 1929. godine, kada mu je u Francuskoj ponuđeno da postane dopisnik za "Workers Life" (Radnički život) iz Pariza. Pokazalo se, takođe, da se MI5 nije protivila Blerovom angažovanju u vojnoj bazi, na mestu dopisnika "Sandej obzervera" u sedištu savezničkih snaga u Severnoj Africi.

Erik Artur Bler, poznatiji po književnom pseudonimu Džordž Orvel, ostvario se kao cenjeni britanski pisac i novinar, kritičar i jedan od najuglednijih engleskih esejista 20. veka (rođen u Indiji 1903, preminuo 1950. u Londonu). Popularnost stiče 1945. "Životinjskom farmom" koja je postala univerzalna slika moći svih državnih režima, dok roman "1984" kritika izdvaja kao njegovo najbolje delo.

Proučavaoci književnosti ime Džordža Orvela prepoznaju kao sinonim za antiutopijsku književnost (prethodnici su Zamjatin sa romanom "Mi" 1924. i Hakslijev "Vrli novi svet" 1932). Iako, najpre, opredeljen kao levičar, Orvel ubrzo uviđa užase staljinističke vladavine i menja uverenja kojima je bio privržen. Promena političkog stava ishod ima u "Životinjskoj farmi", alegorijskoj priči o revoluciji koja izbija na jednom poljoprivrednom dobru. Prevrat uspeva, vlast od ljudi preuzimaju životinje čiji ideali bivaju pogaženi kada pojedine od njih zavedu diktaturu daleko strašniju od one zbog koje su se životinje prvobitno pobunile. Likovi životinja nose imena vladara komunizma i socijalizma, te su aluzije na političke prilike u Sovjetskom Savezu više nego očigledne.

Kako bi svet izgledao ukoliko bi ortodoksni staljinizam odneo prevagu govori upravo "1984", priča o posledicama globalnog rata posle kojeg na svetu ostaju svega tri države, na čelu sa Velikim bratom. Njegov jedini cilj je opsesivno čuvanje vlasti, što postiže kontrolom građana na radnom mestu, na ulici, u kući, neprekidnom špijunažom, konstantnom sumnjom i sveprisutnom potencijalnom krivicom. Delo je objavljeno 1949. sa idejom da pokaže kako će svet izgledati u budućnosti, tada daleke 1984. godine. Zastrašujući represivni mehanizmi, prekrajanje istorije (jasna aluzija na "retuširanje" fotografija sa kojih su nestajali Staljinovi politički protivnici), brisanje istorijskih događaja, novogovor smišljen da u korenu saseče svaku zdravu misao, dišu u Orvelovom izmaštanom svetu, u kojem nema mesta za individualnost i neprikosnoveno pravo na ljudsku slobodu.

Osnovna tri načela takvog režima prikazana su kroz slogane: rat je mir, sloboda je ropstvo i neznanje je moć. Ipak, najmoćnije sredstvo režima ostao je telekran, uređaj kojim svevideće oko nadzire ovde i tamo, sada, svuda i uvek. U svakom momentu i na svakom mestu motri Veliki brat.