Велики брат посматра Орвела

Британска обавештајна служба МИ5 мотрила је на познатог британског писца Џорџа Орвела више од две деценије, али није веровала да је био обичан комуниста, већ да има "напредне комунистичке погледе" - показује специјални извештај те тајне полиције из јануара 1942. године. Аутор култног дела "1984" описан је у том извештају, који је објавио Национални архив, као комуниста који се није у свему слагао са Партијом. Између осталог, у извештају се наводи да је Орвел, без сумње, имао јаке левичарске погледе али далеко од ортодоксног комунизма, те да је био "помало анархиста" који је одржавао контакт са "есктремистичким елементима", пренели су ових дана британски медији.

Писац је у извештају навођен под правим именом Ерик Блер, а први пут је привукао пажњу тајне полиције 1929. године, када му је у Француској понуђено да постане дописник за "Workers Life" (Раднички живот) из Париза. Показало се, такође, да се МИ5 није противила Блеровом ангажовању у војној бази, на месту дописника "Сандеј обзервера" у седишту савезничких снага у Северној Африци.

Ерик Артур Блер, познатији по књижевном псеудониму Џорџ Орвел, остварио се као цењени британски писац и новинар, критичар и један од најугледнијих енглеских есејиста 20. века (рођен у Индији 1903, преминуо 1950. у Лондону). Популарност стиче 1945. "Животињском фармом" која је постала универзална слика моћи свих државних режима, док роман "1984" критика издваја као његово најбоље дело.

Проучаваоци књижевности име Џорџа Орвела препознају као синоним за антиутопијску књижевност (претходници су Замјатин са романом "Ми" 1924. и Хакслијев "Врли нови свет" 1932). Иако, најпре, опредељен као левичар, Орвел убрзо увиђа ужасе стаљинистичке владавине и мења уверења којима је био привржен. Промена политичког става исход има у "Животињској фарми", алегоријској причи о револуцији која избија на једном пољопривредном добру. Преврат успева, власт од људи преузимају животиње чији идеали бивају погажени када поједине од њих заведу диктатуру далеко страшнију од оне због које су се животиње првобитно побуниле. Ликови животиња носе имена владара комунизма и социјализма, те су алузије на политичке прилике у Совјетском Савезу више него очигледне.

Како би свет изгледао уколико би ортодоксни стаљинизам однео превагу говори управо "1984", прича о последицама глобалног рата после којег на свету остају свега три државе, на челу са Великим братом. Његов једини циљ је опсесивно чување власти, што постиже контролом грађана на радном месту, на улици, у кући, непрекидном шпијунажом, константном сумњом и свеприсутном потенцијалном кривицом. Дело је објављено 1949. са идејом да покаже како ће свет изгледати у будућности, тада далеке 1984. године. Застрашујући репресивни механизми, прекрајање историје (јасна алузија на "ретуширање" фотографија са којих су нестајали Стаљинови политички противници), брисање историјских догађаја, новоговор смишљен да у корену сасече сваку здраву мисао, дишу у Орвеловом измаштаном свету, у којем нема места за индивидуалност и неприкосновено право на људску слободу.

Основна три начела таквог режима приказана су кроз слогане: рат је мир, слобода је ропство и незнање је моћ. Ипак, најмоћније средство режима остао је телекран, уређај којим свевидеће око надзире овде и тамо, сада, свуда и увек. У сваком моменту и на сваком месту мотри Велики брат.