Sledbenik Matisa i Derena

SEĆANjE: ALBERT ALKALAJ
Tridesetog marta umro je u Bostonu (SAD) slikar i profesor Albert Alkalaj (1917–2008), koji je potekao iz ugledne familije beogradskih sefardskih Jevreja. Iz kuće njegovog dede sveštenika hahama Avrama Alkalaja pri vrhu Jevrejske ulice na Dorćolu, izašli su ugledni lekari, bankari, advokati…

Albert je za vreme studija arhitekture u Beogradu istovremeno učio slikarstvo kod Bore Baruha. Nastavio je to u logoru Feramonti u južnoj Italiji posle bekstva iz okupiranog Beograda. U logoru je od uprave dobio mali studio i učio slikarstvo kod poznatog nemačkog slikara jevrejskog porekla Mikaela Fingestena. Svoje prve slike prodao je američkim oficirima posle skrivanja od nacista i oslobođenja Rima. Emigrirao je u SAD 1951. gde je 1960. dobio Gugenhajm nagradu i počeo da predaje na Harvardu o vizuelnom razmišljanju.

Alkalaj je vrlo rano postao slikar i zatim nastavnik u Bostonu gde je na vodećem Harvardskom univerzitetu bio jedan od osnivača Odeljenja za vizuelne studije i izučavanje okoliša ( Harvard’s Department of Visual and Environmental Studies – VES).

Vodio je i privatne kurseve slikarstva. Njegovi bivši učenici sa Harvarda su o njegovom životu i stvaranju načinili dokumentarni film pod naslovom „Albert Alkalaj – autoportret”. 

Albert je izlagao u Rimu, gde su mu slikari Oskar Kokoška i Karlo Levi napisali uvod u katalog njegove prve velike izložbe. Zatim je u Americi izlagao u Bostonu i u Vašingtonu.   Njegova dela se nalaze kod privatnih kolekcionara i u muzejima. U Njujorku u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) i Vitni muzeju, u Bostonu u Muzeju finih umetnosti, Javnoj biblioteci i Fogu na Harvardu, uRimuu Galeriji moderneumetnosti.

Započeo je u Evropi kao ekspresionista u maniru francuskih slikara Matisa i Derena i zatim evoluirao pod uticajem nove američke sredine i životnih tokova. Nije napustio slikarstvo ni pred kraj života kada ga je izdavao vid zbog staračke degeneracije žute mrlje. Na tu nevolju odgovorio je stvaranjem novog stila slikanja vodenim bojama. Stvarao je poluapstraktne slike živih boja i luminoznih oblika prilagođenih njegovom oslabljenom vidu.

Albert je bio omiljen kao pedagog koji je nadahnjivao svoje studente. Mnogi su postigli uspešne karijere u oblasti vizuelnih umetnosti i kritike. Rob Trančin, jedan od Albertovih bivših učenika koji je radio na dokumentarnom filmu o njegovom životu, rekao je : „On je imao ličnost koja osvaja i bio je čudotvorno artikulisan kada je objašnjavao ekspresivna porekla apstraktnog slikarstva, njegove izvore i smisao”.

Pre tri godine, Almuli je objavio knjigu o svom probijanju iz okupiranog Beograda preko Kosova, Albanije i Italije do Bostona pod naslovom  „Istrajnost u nadi” (izdanje Juniverziti of Delaverpres) . 

Njegova prvobitna namera bila je da dopre do Palestine preko Italije, Švajcarske, Portugala i plovidbom oko Afrike. To mu nije uspelo, ali je preživeo mnoge opasnosti blagodareći smelosti, domišljatosti, sreći i dobrim ljudima. Kada je u Italiji osetio da ga traži nemačka policija Gestapo, otišao je u jedan italijanski zatvor, izjavio da je bez državljanstva i zatražio da ga zatvore da bi izbegao Nemce. Posle kapitulacije Italije jedva je izbegao nemačku poteru. Jedan italijanski seljak-domaćin ga je sklonio u rupu u zidu dok su Nemci pretraživali kuću. Jedina javna, nekomercijalna televizijska stanica u SAD, Pablik brodkasting servis, posvetila je prošlog meseca jednosatnu emisiju delu i životu našeg slikara poteklog iz Beograda.

Albert Alkalaj je od najranije mladosti bio pripadnik omladinskog levog cionističkog pokreta „Hašomer Hacair” i sa bivšim drugovima u izraelskom kibucu Šar Haamakim održavao je veze do kraja života. Beograd je posetio 1990. godine da bi ponovo prošao putevima svoga detinjstva i mladosti.