Eksplozivne instalacije, buka i bes

Specijalno za „Politiku”  
Njujork, maja – Pred njujorškim Gugenhajmom red se otegao do druge strane ulice, duž ograde Central parka: svi bi da vide eksplozivne instalacije kineske umetničke superzvezde Saj Gvo Čijanga čija retrospektivna izložba natopljena barutom, vatrometom, varnicama iz terorističkih vozila i šumom zastarelih strelica, traje u Njujorku samo do kraja maja. Posle se seli u Bilbao (takođe u Gugenhajm) da bi u Pekinški muzej stigla tik pred politički osporavanu olimpijadu ovog avgusta u kineskoj vreloj, vlažnoj, bučnoj i maglovitoj prestonici.

Iako živi i radi na Menhetnu, a njegove instalacije krase mnoge centre kapitalističkog globalnog univerzuma, Saj Gvo Čijang (rođen 1957) spada u kineske umetnike koji se ne osećaju kao prognanici i tuđinci u svojoj domovini. Naprotiv, baš je on izabran da umetnički osmisli i diriguje vatrometom koji će na otvaranju Olimpijade osvetliti nebo nad Pekingom kao prestonicom onoga što se u svetu naziva kineskim stolećem. Za razliku od mnogih drugih umetničkih zvezda, koje su iz političkih razloga odbile da učestvuju u ovom spektakularnom događaju, Saj Gvo Čijang će svoje instalacije upriličiti uz pomoć svih najviših državnih institucija, sa velikim zadovoljstvom, baš na kineskom istorijskom svodu.

No, ta privrženost rodnoj grudi nije zasmetala Njujorčanima, pa oni, dok Kina na stadionima i u parkovima, na ulici, i u zatvorenim prostorima ubrzano masovno uči engleski jezik, eto, pokušavaju da preko Saj Gvo Čijanga zadovolje radoznalost za „više sfere jedne zemlje sa dva sistema” koja je na sve prizemne načine već postala deo krvotoka američke potrošačke civilizacije.

Rotonda u Gugenhajmu umetnički ukrašena je sa desetak pravih automobila koji vise na različitim visinama sa tavanice. Probodena velikim fluoroscentnim raznobojno svetlećim strelama, vozila, kako kažu, pružaju lako prepoznatljivu, „diznijevsku metaforu” (kritičar „Njujork tajmsa”) o svetu ugroženom „terorističkim auto-ubicama”. Vizuelno je privlačna i mnogo jednostavnija instalacija starog ribarskog čamca izvučenog iz umetnikove rodne provincije Kvandžo, izbockanog sa tri hiljade klasičnih strelica. Na palubi se vijori kineska zastavica, podstaknuta povetarcem iz vidljivog električnog ventilatora. Delo aludira na drevnu kinesku priču o vojnim strategijama: neki general je, po legendi, u nedostatku oružja za pobednički napad smislio kako da ga pozajmi od svog neprijatelja. Pustio je na vodu čamce sa kormilarima od slame. Neprijatelji su odapeli strele, pogađajući slamnate vojnike. Čamci su se vratili generalu opremljeni snopovima pozajmljenih strelica. Saj ovu legendu koristi kao alegoriju za izrastanje Kine u ekonomsku supersilu, „uz pomoć neprijateljskog Zapada” čija tehnološka umeća prisvaja i koristi. 

Globalna džungla Saj Gvo Čijanga obogaćena je i divljinom. Devet tigrova u prirodnoj veličini izvija se u bolnom nečujnom ropcu. I oni su probodeni sveprisutnim strelicama. Eksplozivniji materijal naoružava Sajova originalna platna. Obojena su prahom od baruta, a tehnika stvaralačkog procesa može se videti na filmu u Gugenhajmu gde po džinovskoj podlozi, uz kontrolu Saj Gvo Čijanga, njegovi asistenti posipaju barut kao jedan od drevnih izuma kineskih alhemičara. Delo se privodi kraju „velikim praskom”. Eksplozija se podstiče paljenjem jednog krajička umetničkog dela u stvaranju. Nastaje buka i bes, a užurbani asistenti gase vatru pokrivajući plamenove ciglama i kamenjem. Iz toga se rađaju sasvim nove i originalne kreacije u skladu sa Maovim dijalektičkim učenjem razgradnje kao uslovom za novu izgradnju.

 Mnogim posetiocima ostala je nedorečena i vizuelna priča sa jednog od ekrana, gde umetnik podstiče požar u naizgled zdravoj kući, da bi se pratila njena transformacija u prah i pepeo. Kao da u njujorškom Gugenhajmu tinja razbacano po ogromnom prostoru mnoštvo malih ratišta ili bar lokalnih destrukcija. Bez vidljivog neprijatelja.

Naziv retrospektivne izložbe Saj Gvo Čijanga je „U ovo verujem”, a njujorška kritika, uz sve pohvale ovom atraktivnom umetniku, čudi se kako je Narodna Republika Kina imala poverenja da umetnički scenario za patriotski događaj stoleća poveri globalnom odmetniku koji u Njujorku živi od 1995. Buka ne dolazi samo iz eksplozivnih instalacija Gugenhajm muzeja. Na svakojaku raskoš sviknut, Njujork je ipak ostao zabezeknut cenom ovog gugenhajmskog spektakla. Iako se brojevi ne pominju, jer matematika ne ide uz neprocenjivu umetničku vrednost, oni mora da su sasvim blizu beskonačnim svotama. Za sklapanje svake od dve lađe Saj je doveo ekipu seljana iz Kine i ribara iz Japana, koji su ih originalno izvukli. Figure potlačenih glinenih radnika koje šibaju kineski predrevolucionarni gospodari vajali su nekoliko nedelja kineski manje poznati vajari. Jedna od lađa leži na planini polomljenog kineskog porcelana, a prema svemu ovome viseći ganc novi automobili su sitnica.

Za sada kineski umetnik izbačen u globalnu orbitu nema nikakvih problema da za poduhvate obezbedi novac. Šta će i kako će biti posle vatrometnog olimpijskog bleska u Pekingu, to mnogo zavisi od vremenskih prilika u avgustu. Jer ako, pored svih topova za razbijanje kiše i oblaka, nebo pokaže svoje antipatriotsko lice, provala bi mogla da uništi čitavu umetničku postavku. Barut ne trpi vlagu. Kažu da će spektakularni vatromet u čast otvaranja Olimpijade po kreaciji kineskog umetnika barutom pratiti, što preko televizije, što uživo, četiri milijarde ljudi.