Експлозивне инсталације, бука и бес

Специјално за „Политику”  
Њујорк, маја – Пред њујоршким Гугенхајмом ред се отегао до друге стране улице, дуж ограде Централ парка: сви би да виде експлозивне инсталације кинеске уметничке суперзвезде Сај Гво Чијанга чија ретроспективна изложба натопљена барутом, ватрометом, варницама из терористичких возила и шумом застарелих стрелица, траје у Њујорку само до краја маја. После се сели у Билбао (такође у Гугенхајм) да би у Пекиншки музеј стигла тик пред политички оспоравану олимпијаду овог августа у кинеској врелој, влажној, бучној и магловитој престоници.

Иако живи и ради на Менхетну, а његове инсталације красе многе центре капиталистичког глобалног универзума, Сај Гво Чијанг (рођен 1957) спада у кинеске уметнике који се не осећају као прогнаници и туђинци у својој домовини. Напротив, баш је он изабран да уметнички осмисли и диригује ватрометом који ће на отварању Олимпијаде осветлити небо над Пекингом као престоницом онога што се у свету назива кинеским столећем. За разлику од многих других уметничких звезда, које су из политичких разлога одбиле да учествују у овом спектакуларном догађају, Сај Гво Чијанг ће своје инсталације уприличити уз помоћ свих највиших државних институција, са великим задовољством, баш на кинеском историјском своду.

Но, та приврженост родној груди није засметала Њујорчанима, па они, док Кина на стадионима и у парковима, на улици, и у затвореним просторима убрзано масовно учи енглески језик, ето, покушавају да преко Сај Гво Чијанга задовоље радозналост за „више сфере једне земље са два система” која је на све приземне начине већ постала део крвотока америчке потрошачке цивилизације.

Ротонда у Гугенхајму уметнички украшена је са десетак правих аутомобила који висе на различитим висинама са таванице. Прободена великим флуоросцентним разнобојно светлећим стрелама, возила, како кажу, пружају лако препознатљиву, „дизнијевску метафору” (критичар „Њујорк тајмса”) о свету угроженом „терористичким ауто-убицама”. Визуелно је привлачна и много једноставнија инсталација старог рибарског чамца извученог из уметникове родне провинције Кванџо, избоцканог са три хиљаде класичних стрелица. На палуби се вијори кинеска заставица, подстакнута поветарцем из видљивог електричног вентилатора. Дело алудира на древну кинеску причу о војним стратегијама: неки генерал је, по легенди, у недостатку оружја за победнички напад смислио како да га позајми од свог непријатеља. Пустио је на воду чамце са кормиларима од сламе. Непријатељи су одапели стреле, погађајући сламнате војнике. Чамци су се вратили генералу опремљени сноповима позајмљених стрелица. Сај ову легенду користи као алегорију за израстање Кине у економску суперсилу, „уз помоћ непријатељског Запада” чија технолошка умећа присваја и користи. 

Глобална џунгла Сај Гво Чијанга обогаћена је и дивљином. Девет тигрова у природној величини извија се у болном нечујном ропцу. И они су прободени свеприсутним стрелицама. Експлозивнији материјал наоружава Сајова оригинална платна. Обојена су прахом од барута, а техника стваралачког процеса може се видети на филму у Гугенхајму где по џиновској подлози, уз контролу Сај Гво Чијанга, његови асистенти посипају барут као један од древних изума кинеских алхемичара. Дело се приводи крају „великим праском”. Експлозија се подстиче паљењем једног крајичка уметничког дела у стварању. Настаје бука и бес, а ужурбани асистенти гасе ватру покривајући пламенове циглама и камењем. Из тога се рађају сасвим нове и оригиналне креације у складу са Маовим дијалектичким учењем разградње као условом за нову изградњу.

 Многим посетиоцима остала је недоречена и визуелна прича са једног од екрана, где уметник подстиче пожар у наизглед здравој кући, да би се пратила њена трансформација у прах и пепео. Као да у њујоршком Гугенхајму тиња разбацано по огромном простору мноштво малих ратишта или бар локалних деструкција. Без видљивог непријатеља.

Назив ретроспективне изложбе Сај Гво Чијанга је „У ово верујем”, а њујоршка критика, уз све похвале овом атрактивном уметнику, чуди се како је Народна Република Кина имала поверења да уметнички сценарио за патриотски догађај столећа повери глобалном одметнику који у Њујорку живи од 1995. Бука не долази само из експлозивних инсталација Гугенхајм музеја. На свакојаку раскош свикнут, Њујорк је ипак остао забезекнут ценом овог гугенхајмског спектакла. Иако се бројеви не помињу, јер математика не иде уз непроцењиву уметничку вредност, они мора да су сасвим близу бесконачним свотама. За склапање сваке од две лађе Сај је довео екипу сељана из Кине и рибара из Јапана, који су их оригинално извукли. Фигуре потлачених глинених радника које шибају кинески предреволуционарни господари вајали су неколико недеља кинески мање познати вајари. Једна од лађа лежи на планини поломљеног кинеског порцелана, а према свему овоме висећи ганц нови аутомобили су ситница.

За сада кинески уметник избачен у глобалну орбиту нема никаквих проблема да за подухвате обезбеди новац. Шта ће и како ће бити после ватрометног олимпијског блеска у Пекингу, то много зависи од временских прилика у августу. Јер ако, поред свих топова за разбијање кише и облака, небо покаже своје антипатриотско лице, провала би могла да уништи читаву уметничку поставку. Барут не трпи влагу. Кажу да ће спектакуларни ватромет у част отварања Олимпијаде по креацији кинеског уметника барутом пратити, што преко телевизије, што уживо, четири милијарде људи.