Knjigovođin „Vrtlog” vrti se i u Japanu

Užice – Udubio se Užičanin Milovan Sretenović (50), zvani Mikš, koga svi ovde znaju kao vrsnog muzičara, u knjigovodstvene poslove: obračun zarada, knjiženje, PDV, robno i finansijsko knjigovodstvo... To mu sada profesija, mada mu je muzika, kojoj je odmalena posvećen, uvek u mislima.

Malo Užičana zna da je Milovan stvorio hit koga su i Japanci svirali. To je čuveni trubački instrumental „Vrtlog”, koji svira naš poznati trubač Dejan Petrović i njegov „Big bend”. Stari roker Sretenović, kome nije mrska ni narodna muzika pa je ranije jedno vreme udarao bubnjeve i u Dejanovom duvačkom orkestru, napisao je „Vrtlog” s kraja prošle decenije. Da bi potom Petrović, koji ga je aranžmanski obogatio i lansirao, sa svojim orkestrom svetom proneo slavu tog instrumentala. Toliko zanimljivog da su ga i Japanci zasvirali.

Prošle godine na festivalu „Kustendorf” simpatični Japanci iz sastava „Japalkan”, neobično umešni u svirci srpske muzike (dve devojke i četiri momka, među kojima je jedan trubač, svi iz Tokija), prikazali su u Drvengradu zavidno umeće. Odsvirali su nekoliko naših poznatih pesama: „Đurđevdan”, „Ružo rumena”, „Mesečinu”, „Ajde, Jano”, „Otpisane”, pa i knjigovođin „Vrtlog”.

– Pamtim da sam taj instrumental napisao u posebnom trenutku za mene. Supruga Isidora i ja imali smo tada sina Mihaila, a onda mi je ona javila da nosi blizance, naše sadašnje sinove Mladena i Bogdana. Prvi put sam tada spoznao šta znači kad neko kaže „sve mi se okrenulo”. Rodila se posebna inspiracija, pa je nekoliko dana kasnije nastao „Vrtlog”, najpoznatija kompozicija koju izvodi Dejan Petrović i „Big bend”, vremenom stasala, najblaže rečeno, u balkanski hit – seća se Milovan Sretenović.

Zanimljiva je njegova muzička i profesionalna karijera. Iz srednje škole izašao je sa zvanjem novinara saradnika, ali muzika mu je opredeljenje i ranije bila. – Dok nisam imao instrument i kakve udaraljke, ritam sam davao udaranjem u naslon od fotelje ili kante „Jupola”. Za 11. rođendan dobio sam gitaru od oca i svirao je na svim stepeništima u gradu. Ali gitara nije najbolje odgovarala mom temperamentu. U prvoj godini srednje počinjem da sviram bubnjeve, a gitarista školskog benda zaključuje da znam da ih sviram, i bio je u pravu – priča nam Mikš.

Prvi bend s kojim je svirao zvao se „Mauna Loa”, a drugi, „Koherentni konji”, upamćen je makar po imenu: – S tim bendom bili smo ljudi u crnom, dark faza, primetni u gradu. Najznačajniju svirku napravili smo u „Dadovu”.

Sledi za Milovana vojska, Kičevo, gde vodi vojnički klub, uređuje i vodi vojnu emisiju na lokalnom radiju. Svira bas-gitaru da bi od redovnih obaveza izvukao druga koji je udarao bubnjeve.

Povratak u Užice donosi mu rad s grupom „Tina” i nastup na „Mesamu”, velike koncerte (SKC, Podgorica, Sarajevo, Užice). Sledi svirka u užičkom sastavu „Kilo i po”, s kojim snima album „Iza ponoći”. Nakratko se potom oprobao i u glumi: u ovdašnjem Narodnom pozorištu igra policajca Miljka u predstavi „Kako zasmejati gospodara”, jedinoj užičkoj koja je pobedila na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu. Zatim je glumac i u komadu „Kapetan Džon Piplfoks”.

– Bi onda i bombardovanje, pa jedan moj stvaralački vakuum. Upisujem studije ekonomije i stižem do apsolventa. To me je približilo računovodstvu kojim se, evo, sada bavim, a u koje me je najbolje uputila poznata Užičanka u tom poslu Branka Mandić. Ali od muzike ni u ovom milenijumu ne odustajem. Najpre sviram goč s trubačima Dejana Petrovića, na saboru duvačkih orkestara 2001. na Zlatiboru, proglašavaju me za najboljeg gočistu (bubnjara). Potom se selim u Sombor, sviram po celoj staroj Jugi sa tamošnjom fank grupom „Rič Bič”, pa i u Mađarskoj, Bugarskoj... Zatim se priključujem Dejanu Petroviću, počinje koncept njegovog „Big benda”. Poslednjih godina u slobodno vreme sviram bubnjeve u užičkom ansamblu „Trag” i bendu „Trojka”. S tim što, kako rekoh, radim kao knjigovođa, čekajući kada ću imati vremena da ponovo stvaram muziku – ispričao je za naš list Milovan Mikš Sretenović.