Traumatizovano obrazovanje

Svedoci smo mnogobrojnih i sve češćih ekscesa u školama. Problemi u ovoj oblasti su, međutim, mnogo veći, jer upućeni navode da do javnosti stiže svega 10 do 15 procenata od stvarnog broja ekscesa. Ovakve procene su preozbiljna opomena kakvim putem vodimo mlade generacije.

Osvrnimo se na neke razloge ovakvog stanja. Još pre četrdeset godina napušten je kriterijum upisa na više i visoke škole nastavničkog smera sa prethodno završenom gimnazijom ili učiteljskom školom – i to učenika odličnog uspeha (eventualno, vrlo dobrog). Ovo je, uz dugotrajnu nebrigu društva za materijalni položaj nastavnika, istanjilo kvalitet kadrova u obrazovanju. Međutim, i u ovim uslovima, relativno visok nivo nastave je održavan merama nadležnih organa. Prvo, nadležne prosvetne službe (međuopštinski prosvetno-pedagoški zavodi, kasnije odeljenja ministarstva i prosvetna inspekcija) okupljale su veoma stručne ljude, dokazane u ovoj oblasti; takođe,rukovodioci škola su uglavnom birani po principu kvaliteta i uspeha u radu.

Nakon dvehiljadite godine, iz neobjašnjivih razloga, oba navedena kriterijuma su zapostavljena. Novi ministar prosvete je internim nalogom suspendovao dotadašnju savetodavno-inspekcijsku funkciju prosvetnih nadzornika i jednostavno im zatvorio ulaz u škole koje su tako ostale bez odgovarajuće pomoći i savetodavno-inspekcijskog nadzora.

Samo ova promena upućuje na neke od razloga zbog čega su naše škole zasute ekscesima.

Obrazovanje je, zatim, zadesila još jedna nedaća – masovna smena školskih rukovodilaca. Na ista mesta postavljeni su novi – na osnovu stranačke pripadnosti.Ovakva neshvatljiva kadrovska manipulacija izazvala je ogorčenje u nastavničkim kolektivima i narušila unutrašnje odnose.

To je postalo glavni uzrok razdora u školskim kolektivima, u kojima je timski rad prvi garant uspeha.

Zbog zaštićenog nezakonitog rada po školama dešavaju se ekscesi – oni u kojima su akteri učenici; učenici i nastavnici, kao i oni koji se tiču sukoba i obračuna unutar nastavničkih kolektiva.

Tadašnji ministar s ushićenjem lansira i novi izum – „školskog policajca”. Zar u ustanovama koje bi trebalo da baštine vaspitni rad, kojima je to osnovno zanimanje, đake treba da vaspitava policija? Gora reklama ovoj delatnosti nije mogla biti priređena.

Imajući sve ovo u vidu, greh je imenovati kao krivce za ekscese one koji neposredno snose posledice – učenike i njihove roditelje, što je u medijima, nažalost, česta praksa. Malo je onih koji su ukazivali na vinovnike problema u školama.

Zato, smatram da je u rešavanju problema obrazovanja potrebno da se ova delatnost u potpunosti vrati struci i zaštiti od svakog vida stranačkih neprosvećenosti i uskogrudosti.

dugogodišnji direktor OŠ „P.P.Njegoš” u Vrbasu