Senka kosovskih taksa nad srpskom ekonomijom

Situacija u ekonomiji nije idealna, ali je još rano samo na osnovu januarskih i februarskih podataka davati prognoze o privrednom rastu za ovu godinu. Zabrinjava pad proizvodnje u nekoliko oblasti kao što su prehrambena, auto, hemijska industrija, kao i osnovnih metala. Usporavanje proizvodnje u čeličani u Smederevu može biti posledica uvođenja kvota za tu robu za evropsko tržište, ali i pada proizvodnje u automobilskoj industriji u EU. Pad proizvodnje u ovih nekoliko delatnosti loš je ne samo zbog privredne aktivnosti, već i spoljnotrgovinske razmene, rekao je juče Stojan Stamenković, koordinator „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) na predstavljanju novog broja ove mesečne publikacije. Senku na ekonomiju bacaju i kosovske takse, a problem je i usporavanje u Evropskoj uniji zbog čega će njihova tražnja za robom biti manja.

Stamenković se osvrnuo i na to što je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na „Kopaonik biznis forumu”, izjavio da je glavni faktor usporavanja u drugoj polovini 2018. godine pad proizvodnje električne energije sedam odsto i proizvodnje uglja 12 odsto.

– Da je EPS kočio privredni rast tačno je, ali da je on bio glavni faktor usporavanja bilo bi lepo, ali nije tačno. Na smanjenu dinamiku BDP-a, krajem prošle godine, podjednako su uticali građevinarstvo i industrijska proizvodnja, a unutar te industrije taj uticaj se deli na EPS i prehrambenu industriju – objasnio je Stamenković dodajući da doprinos ostalih delatnosti nije bio presudan.

On je podsetio da je EU smanjila prognozu rasta za ovu godinu sa ranijih 1,7 na 1,1 odsto. Zemlje koje vuku nadole su Italija, koja je od druge polovine 2018. godine u tehničkoj recesiji, i Nemačka, koja je u stagnaciji.

Stamenković je rekao i da je otprema robe na KiM smanjena s prosečnih 39 miliona evra mesečno, u periodu januar oktobar 2018., na devet miliona evra u decembru, dok je otprema prehrambenih proizvoda pala sa prosečnih sedam miliona evra mesečno na samo 240.000 evra.

Urednik biltena, Ivan Nikolić, rekao je da je industrijska proizvodnja posle decembarskog pada nastavila tu tendenciju i u januaru pala dodatnih 5,5 odsto. Postoji samo jedan izuzetak, a to je proizvodnja kapitalnih proizvoda koja je međugodišnje povećana 2,2 odsto.

Dobro je što izvoz nastavlja da raste, međutim raste i uvoz i to brže od izvoza i ta razlika se povećava. U januaru deficit je iznosio 180 miliona evra, a dobar pokazatelj je to što 55 odsto spoljnotrgovinskog deficita čine energija i kapitalni proizvodi što ukazuje na veću investicionu aktivnost.