Сенка косовских такса над српском економијом

Ситуација у економији није идеална, али је још рано само на основу јануарских и фебруарских података давати прогнозе о привредном расту за ову годину. Забрињава пад производње у неколико области као што су прехрамбена, ауто, хемијска индустрија, као и основних метала. Успоравање производње у челичани у Смедереву може бити последица увођења квота за ту робу за европско тржиште, али и пада производње у аутомобилској индустрији у ЕУ. Пад производње у ових неколико делатности лош је не само због привредне активности, већ и спољнотрговинске размене, рекао је јуче Стојан Стаменковић, координатор „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) на представљању новог броја ове месечне публикације. Сенку на економију бацају и косовске таксе, а проблем је и успоравање у Европској унији због чега ће њихова тражња за робом бити мања.

Стаменковић се осврнуо и на то што је Павле Петровић, председник Фискалног савета, на „Копаоник бизнис форуму”, изјавио да је главни фактор успоравања у другој половини 2018. године пад производње електричне енергије седам одсто и производње угља 12 одсто.

– Да је ЕПС кочио привредни раст тачно је, али да је он био главни фактор успоравања било би лепо, али није тачно. На смањену динамику БДП-а, крајем прошле године, подједнако су утицали грађевинарство и индустријска производња, а унутар те индустрије тај утицај се дели на ЕПС и прехрамбену индустрију – објаснио је Стаменковић додајући да допринос осталих делатности није био пресудан.

Он је подсетио да је ЕУ смањила прогнозу раста за ову годину са ранијих 1,7 на 1,1 одсто. Земље које вуку надоле су Италија, која је од друге половине 2018. године у техничкој рецесији, и Немачка, која је у стагнацији.

Стаменковић је рекао и да је отпрема робе на КиМ смањена с просечних 39 милиона евра месечно, у периоду јануар октобар 2018., на девет милиона евра у децембру, док је отпрема прехрамбених производа пала са просечних седам милиона евра месечно на само 240.000 евра.

Уредник билтена, Иван Николић, рекао је да је индустријска производња после децембарског пада наставила ту тенденцију и у јануару пала додатних 5,5 одсто. Постоји само један изузетак, а то је производња капиталних производа која је међугодишње повећана 2,2 одсто.

Добро је што извоз наставља да расте, међутим расте и увоз и то брже од извоза и та разлика се повећава. У јануару дефицит је износио 180 милиона евра, а добар показатељ је то што 55 одсто спољнотрговинског дефицита чине енергија и капитални производи што указује на већу инвестициону активност.