Više od turističke destinacije

Na prvi pogled, najveći prostor Antila deluje kao mirna celina spektakularna u svojoj različitosti, ali poslednjih decenija doživljava frapantne promene. Poznavaoci opominju: Kuba je mnogo više od turističke destinacije.

Jedna glamurozna i tajanstvena žena iz ruske aristokratske porodice, u ranom 20. veku, bežeći od proleterskog nasilja u Sankt Peterburgu, doselila se u priobalno mestašce Barakoa, na južnoj strani Kube. Bio je to dotle prostor ispunjen samo kruškama i morskim grožđem. Ona je izgradila mali hotel direktno ispred Atlantskog okeana, pod imenom „La Rusa”. Time je započeta priča o prvom turističkom naselju na kubanskom ostrvu. Ovaj zeleni prostor Kube, posebno grad Barakoa, postao je središte američkog izvoza banana u to vreme.

Tišina i izdvojenost

Kada je 1959. posle pobede nad Fulgesiom Batistom, na vlast došao Fidel Kastro, Kuba se lagano utopila u tišinu i izdvojenost i tako je bilo doskoro.

Posetioci greše posećujući ovo ostrvo u pogrešno vreme, uglavnom leti, zaobilazeći najvrednija mesta. Kuba nije samo Havana i Varadero, sa finim hotelima na plaži. Mnogo dublje bi trebalo ući u život ovog ostrva, razotkriti izuzetnu strast življenja u jednoj skromnoj sredini.

Najrealnije je predstaviti ostrvo kroz pet većih, impozantnih gradova kolonijalne arhitekture, svaki legendarni na svoj način. Najspektakularniji grad je pulsirajuća Havana, stari grad pod zaštitom Uneska. Njen simbol je spektakularni, dugačak osam kilometara zaštitni obalni zid Malekon, uz samu ivicu mora, izgrađen u doba Batiste. Svake noći posle devet, Malekon se pretvara u najveći korzo sveta; mnogo građana i dece pohitaju ka njemu da nađu svoje mesto, uz muziku i uvek obavezni rum. Odatle se svake noći, tačno u 21 sat, čuje topovska paljba iz najvećeg odbrambenog kompleksa Latinske Amerike, iz Kastilja del Mara, tvrđave sa druge strane zaliva Havane.

Ljudi koje nikada ranije nismo videli pozivaju nas da pored mora, zajedno probamo njihov rum „Kuba libre”. Stojeći na ulici kao deo nepoznate porodice, uz prijateljske i spontane osmehe, osećamo neočekivanu harmoniju. Svaki Kubanac sanja o tome da živi na ovom impozantnom mestu. Gradske vlasti to retko dozvoljavaju; još nisu to prevazišli.

Havana je poslednjih decenija mnogo uradila da privuče turiste, to je jedini način da zemlja opstane i da se sačuva ekonomija. Od prodaje kubanskih cigareta ostvaruju tek nekoliko desetina miliona dolara, što je zanemarljivo. Kubanci u egzilu, iz Majamija ili Meksika ulažu u infrastrukturu. Organizovane muzičke grupe nastupaju u ime državnih turističkih institucija i nezavisnih umetničkih udruženja, a turisti uživaju u bezbrojnim umetničkim uličnim predstavama do zore. Nakon što je bivši američki predsednik Barak Obama posetio Kubu, Havana je u svako doba godine preplavljena turistima.

U poznatom kafiću „Kafe el eskorijal”, na starom kolonijalnom trgu, jedna Amerikanka iz Nju Orleansa ushićeno pokušava da mi opiše svoje snažne utiske, govoreći o ritmu, temperamentu i živosti kakvu nikada do sada nije osetila.

Hotela ima premalo, u jeku sezone, od decembra do marta, u Havani je teško obezbediti hotelski smeštaj. Utoliko je veća pomama za privatnim smeštajem, koji turisti rado koriste: plaćaju od 25 do 35 dolara za noć. Sadašnji predsednik Raul, brat Fidela Kastra, žurno pokušava da izgradi nove kapacitete. Poslednji novi hotel je legendarna „La Mankana”, koja je pretvorena u luksuzni hotel gigantskog lanca „Kempinski”, u kojem za noć treba izdvojiti i do 300 američkih dolara.

„La Gvarida” i „San Kristobal” su dve najpoznatije kulinarske adrese, ali da biste u njima uživali, morate poslati mejl i sačekati odgovor kada možete doći. Cene u njemu su niže od onih u sličnim svetski poznatim restoranima – treba 35 dolara po osobi, u kešu, jer sankcije na Kubi još ne priznaju karticu „amerikan ekspresa”.

Kolonijalna arhitektura

Drugi grad po veličini je Santjago de Kuba, na krajnjem jugu ostrva, istorijski i politički značajniji od Havane. Tu se nalazi spektakularna, gigantska tvrđava „Kastiljo de San Pedro de la Roka”, u blizini centra, na neverovatnoj i prelepoj lokaciji.

Grad Trinidad je remek-delo kolonijalne arhitekture, takođe pod zaštitom Uneska. Centar ovog egzotičnog malog mesta je veliki trg u obliku stepeništa sa celonoćnom muzikom. Santa Klara je grad kubanske revolucije, a Sjenfuegos je mesto divne arhitekture, sa mnogo malih morskih uvala.

Na Kubi postoji 26 univerziteta i nebrojeno škola, pa su stanovnici izuzetno obrazovani. Kastro je ubrzo nakon revolucije proglasio pobedu nad nepismenošću stanovništva.

Kuba se ponosi i svojim besplatnim zdravstvenim sistemom i mnogi ovdašnji lekari rade u Brazilu, Venecueli, Kolumbiji. Kuba ima i nekoliko izuzetnih ostrva. Kajo Đuiljermo je mesto nestvarne lepote: boja mora je svetlozelena, a nekoliko stotina metara od obale, voda ne prelazi dubinu kolena. Hemingvej je često posećivao ovu usamljenu plažu, koja je kasnije dobila ime po njegovoj jahti „Pilar”.

Kajo Koko ima nekoliko hotela, široke plaže sa finim, belim peskom i mali aerodrom za turboprop letilice. Kajo Largo je usamljeno ostrvo za romantičare, do kojeg se stiže kratkim 20-minutnim letom iz Havane. U njegovom sklopu je ostrvce Kajo Iguana, na kojem žive ovi gigantski gušteri, dugi i do dva metra, a kojima se direktno iz ruke može ponuditi zeleni cvet ili list.

Kajo Santa Marija je veće ostrvo, a poslednji uragan mu je naneo veliku štetu. Grade se manji hoteli, a mnogima se to ne dopada, jer veruju da se gubi autentičnost karakteristična za hispansku kulturu.

Hemingvej i mafija

Poslednjih godina na ostrvu, posebno u prestonici, prisutna je težnja za postepenim povratkom u doba kubanske „Bel epok”, vremenu glamuroznog i bezbrižnog života pre revolucije, kad su na žurkama bili Ava Gardner, Frenk Sinatra, Ernest Hemingvej, ali je to i burna era mafije na Kubi. Glamurozni hotel „Nacional de Kuba” bio je raskošno boravište Lakija Lučana i Mejera Lanskog, dok je Al Kapone letnjikovac izgradio na poluostrvu Varaderu.

Uz malo sreće, danas ćete u ovom hotelu sresti skromnu Omaru Portuondo, jedinu preostalu članicu svetskog benda „Buena vista soušal klab”, najčešće uz doručak. Kubancima je muzika usađena strast i njen ritam se jednostavno uvlači u dušu, izazivajući iznenađenje i sreću.