Velikani srpskog glumišta (1)

Velimir Živojinović rođen je 5. juna 1933, u Jagodini. Zajedno sa Milenom Dravić i Ljubišom Samardžićem, činio je trio najomiljenijih filmskih glumaca i bio jedan od stubova na kojima je počivala jugoslovenska i srpska kinematografija. Nadimak Bata dala mu je sestra i po njemu je bio poznatiji nego po pravom imenu. Zvali su ga i – narodski glumac. U svet umetnosti ušao je vireći kroz prozor pozorišta u kome se održavala proba nekog komada. Nije, kako je govorio, imao živaca da čeka Hamleta i uskočio je u kompoziciju filma. Slovio je i za kauboja, odnosno Džona Vejna partizanskih filmova. Za 57 godina karijere, igrao je u više od 350 filmova i televizijskih serija: Skupljači perja, Kozara, Breza, Maestro i Margarita, Tri, Balkan ekspres, Lepa sela lepo gore, Idemo dalje... Zahvaljujući filmu, imao je privilegiju da ispija jutarnju kafu sa Ričardom Bartonom i Liz Tejlor i druguje sa Orsonom Velsom. Zbog uloge u ostvarenju Valter brani Sarajevo, bio je omiljeni glumac i stotina miliona gledalaca u Kini. Zbog privrženosti porodici, odbio je poziv iz Holivuda. Osnivač je i prvi predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije. Umro je 22. maja 2016. i otišao u legendu.

Ljubiša Samardžić rođen je u Skoplju, 19. novembra 1936. Bio je jedan od najvećih i najviše nagrađivanih glumaca srpske i jugoslovenske kinematografije. Nadimak Smoki pratio ga je od istoimene filmske uloge. Iako je, kao student Akademije za pozorište, film, radio i televiziju dobio stipendiju za Atelje 212, karijeru je trajno gradio na filmu. Govorio je da mu je najdraža uloga u ostvarenju Hamlet u Mrduši Donjoj, jer se kroz tu ulogu oslikavala njegova predanost i pripadnost filmu. Za ulogu u projekciji Jutro, dobio je nagradu Coppa Volpi na festivalu u Veneciji. Kao reditelj, debitovao je filmom Nebeska udica, a usledili su Nataša, Ledina, Jesen stiže, dunjo moja, Konji vrani, Miris kiše na Balkanu... Autor je testamentarnog, dokumentarnog autobiografskog filma Panta rei. Igrao je u nizu kultnih filmova i serija: Prekobrojna, Bitka na Neretvi, Savamala, Život je lep, Smrt gospodina Goluže, Kuda idu divlje svinje, Dimitrije Tucović, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Policajac sa Petlovog brda, Vruć vetar... Brojne nagrade, diplome i priznanja zaveštao je Jugoslovenskoj kinoteci. Umro je 8. septembra 2017.

Mira Stupica rođena je 17. avgusta 1923, u Gnjilanu. Po mnogima je najveća srpska glumica. Uz Milenu Dravić, proglašena je glumicom 20. veka. Sa rediteljem i suprugom, velikanom Bojanom Stupicom, gradila je i temelje i vrhove, ne samo pozorišnog života ovih prostora, već i kulture u najširem i najpotpunijem smislu te reči. Vedra, energična, nadasve šarmantna, harizmatična... Njen smeh je, kako se govorilo, parao i zvezde. Talenat takođe. I mudrost. Na gostovanju predstava Dundo Maroje i Jegor Buličov u Parizu, domaćini su joj, videvši kakva je glumica, dali garderobu Sare Bernar, u koju pristup imaju samo posebni. Igrala je Petrunjelu, Mirandolinu, Barunicu Kasteli, Gloriju, Nastasju Filipovnu, Sašu Njeginu, Grušenjku, Madam San Žen, Princezu Kseniju, najveće naslove domaće i svetske, klasične i savremene literature. Dobitnica je svih najznačajnijih pozorišnih i filmskih nagrada i priznanja. Objavila je knjigu memoara Šaka soli, 2000. Otrgla je glumicu Žanku Stokić od zaborava i, ustanovivši nagradu sa njenim imenom, vratila je na scenu Narodnog pozorišta i u kolektivno pamćenje. Umrla je 19. avgusta 2016.

Slobodan Aligrudić, poreklom Crnogorac, rođen je 15. oktobra 1934, u Bitolju. Da nije glumac, govorio je, bio bi fudbaler Partizana. Apsolvirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Šezdesetih godina prošlog veka, Ateljeu 212, u kome je Mira Trailović već okupila Zorana Radmilovića, Slobodana Cicu Perovića, Petra Kralja, Boru Todorovića, Batu Stojkovića, Milutina Butkovića i Vladu Popovića, nedostajao je samo Alija za kompletiranje okteta kreatora i danas čuvenog dobrog duha Ateljea. Zbog, kako kažu, probirljivosti u pozorišnim poslovima, napušta Atelje i velikim koracima ulazi u svet pokretnih slika, darujući svoje lice i glas likovima u više od 90 filmova, televizijskih serija i drama. Uloge antiheroja u filmovima crnog talasa i kompletni karakteri bili su skrojeni po njegovoj meri: San, Zaseda, Rani radovi, Kad budem mrtav i beo, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT... Filmovi Sjećaš li se Doli Bel i Otac na službenom putu Emira Kusturice obeležili su njegovu karijeru. Umro je 13. avgusta 1985, mlad, nije dočekao 51. godinu.

Stručna saradnja: Udruženje dramskih umetnika Srbije

Umetnička realizacija: mr Marina Kalezić, akademski slikar