Šniclerova „Vrteška” u „Buhi”

Reditelj Darijan Mihajlović ponovo je ukrstio kreativnu energiju sa ansamblom pozorišta „Boško Buha”. Posle nagrađivane predstave „Florentinski šešir” Ežena Labiša za novi zajednički pozorišni iskorak Darijan Mihajlović i ansambl „Buhe” odabrali su čuveni komad Artura Šniclera „Vrteška”. Premijera je u ponedeljak uveče 1. aprila od 20 sati na sceni UK „Vuk S. Karadžić”. Autori predstave su: Borivoj Gerzić, prevod, Vesna Popović, scenograf, Lana Cvijanović, kostimograf, Aleksandar Lokner, kompozitor...

U vreme kada je stvarao, delo Artura Šniclera smatrano je vrlo provokativnim, a sam komad „Vrteška” izazvao je čak i demonstracije, žigosan je kao nemoralan zbog otvorenog pisanja o ljudskoj seksualnosti, i njegovo izvođenje je zabranjeno.

– U jednom od najčuvenijih komada dvadesetog veka, Artur Šnicler pozabavio se seksualnošću i muško-ženskim odnosima na tako analitičan način da je za ovaj komad Frojd rekao da je ostvarenje njegovih teorija. Frojd i Šnicler su savremenici, pa je ovakva izjava doprinela i tome da ih nazivaju „dvojnicima”, kaže Darijan Mihajlović i dodaje:

– Junaci ovih malih bečkih bahanalija uživo predstavljaju zajednički organizam sastavljen od svega onog što nas čini ljudima. Nema, dakle, humanijeg i istinitijeg komada od ovog Šniclerovog kada je u pitanju analiza ljudskih emocija i nagona zarobljenih građanskim i civilizacijskim okovima. Kao i pre toliko godina, kada je komad napisan, naše je bilo da razotkrijemo modele savremenog ponašanja kada je u pitanju ova tema. Koliko se jeste i nije promenilo sve to za sto godina koliko ima od kada je napisan komad, ostavljamo gledaocu na sud.

Veoma radikalan za svoje vreme, pojašnjava Mihajlović, ovaj Šniclerov komad je izazvao antisemitske nerede u Berlinu i uzbunu u Beču. „Kolo polnosti”, kako je komad kasnije nazvan, bizaran je presek kroz bečko društvo 19. veka. Desetoro likova u seksualnom lancu otvara problem seksualne odgovornosti. U sudskom procesu autor je optužen zbog „pornografije”, posle čega zabranjuje izvođenje komada u Evropi sve do svoje smrti.

Delo „Vrteška” inspirisalo je mnoge inscenacije i savremene obrade: komad „Plava soba” Dejvida Hera, film „360” reditelja Fernanda Merielisa, a makedonski pisac Dejan Dukovski je za svoj čuveni komad „Bure baruta” odabrao baš ovu formu dramskog kola koje ne prestaje da se okreće, zamenjujući temu ljubavi i seksa temom mržnje i nasilja.

„Vrteška” je rado izvođena i u našoj zemlji, a posebno se pamti predstava u režiji Dejana Mijača u Pozorištu na Terazijama iz 1984. godine. U predstavi „Vrteška” reditelja Darijana Mihajlovića u produkciji pozorišta „Boško Buha” desetoro ljubavnika tumače: Milutin Milošević, Uroš Jovčić, Jelena Trkulja, Milan Kolak, Lena Bogdanović, Goran Šušljik, Teodora Ristovski, Miloš Vlalukin, Katarina Gojković i Dejan Lutkić.