Dečja vera u ideal čistote

Kan – Na Kanskom festivalu su se ove godine Žan-Pjer i Lik Darden takmičili osmi put i to sa svojim jedanaestim dugometražnim filmom u karijeri – sa „Mladim Ahmedom”, za koji su jednoglasnom odlukom žirija ponovo osvojili „palmu” za najbolju režiju.

Za ove belgijske filmske autore, pripadnike elitnog kluba dvostrukih osvajača kanske „Zlatne palme” („Rozeta” i „Dete”) i drugih kanskih odličja (za scenario, dva puta za režiju i za glumca u filmu „Sin”), jedan od evropskih filozofa je svojevremeno rekao da oni svojim dokumentarnim metodom istrajno čine „kinematografiju otpora” globalističkom društvu, stvarajući filmove u kojima ne dominiraju nad stvarnošću, već nude stvari kakve jesu, bez nametanja. Tako je i u slučaju „Mladog Ahmeda” (otkupljen za prikazivanje u Srbiji), u kojem Dardenovi reaguju na narastajuću opasnost od ekstremnog islamizma koji sa sobom donosi i planove o džihadu na evropskom tlu. I to čine kroz lik dečaka Ahmeda, Belgijanca arapskog porekla, koji je naprasno „otkrio” Kuran i u godinama u kojima jeste, postao podložan pogubnim uticajima lokalnog fanatičnog imama. Liku čednog i naivnog dečaka koji je krenuo pogrešnim putem nasilja i doveo u opasnost i sebe i svoju učiteljicu arapskog jezika i svoju porodicu, ali i samo društvo, autori sučeljavaju i neke od belgijskih odgovora na problem i na nedavna proživljena iskustva u svojoj zemlji, o čemu su govorili i u intervjuu za „Politiku”...

Svedoci smo onoga što se nedavno događalo u Evropi, a vi niste sačekali onu takozvanu vremensku distancu da biste na ovu temu reagovali filmom?

Žan-Pjer: Nismo, jer su napadi koji su se desili u Francuskoj i Belgiji bili za nas pravi katalizator da progovorimo o onome čemu smo svedoci, a to je radikalizacija mladića islamske veroispovesti rođenih i odraslih u Belgiji. Razmišljali smo kako bismo filmom mogli da kažemo nešto o ovim strašnim događajima, da predočimo problem i ukažemo na posledice pogrešnog izbora i pogrešnih uticaja.

S obzirom na to da ste u filmu taknuli i „osinje gnezdo” da li ste dobijali pretnje ili kritike?

Lik: Niko nije znao šta snimamo, niti kakav je film sve do ove svetske premijere u Kanu i dan posle u Briselu. Odmah smo dobili poruke, a jedna od njih nam je stigla od naše arapske prijateljice koja je zahvalila na poštenom odnosu prema islamskoj zajednici, jer smo pokazali jasne razlike između verujućih ljudi i radikalnih islamista i njihovog militantnog tumačenja kurana.

Upravo na toj jasno predočenoj razlici negde i počiva lik dečaka Ahmeda koji bi jednog dana i sam mogao postati bombaš-samoubica?

Lik: Ahmed je veoma mlad i mi smo ga učinili takvim jer nam je to omogućilo da pokažemo na koji način se savitljivi mladi mozak i mlado telo mogu staviti u idealnu službu širenja mržnje koja stiže kroz propovedi imama i „proroka” sa interneta, na račun onih koji su „izgubili čistotu” i zato ih treba uništiti.

Žan-Pjer: Dete veruje u ideal čistote. On je dovoljno mlad da može da veruje u to svim svojim bićem i da postane radikalniji od svojih radikalnih idola. U ime te propovedane čistote Ahmed će i pokušati ubistvo svoje „nečiste” učiteljice arapskog jezika.

Mladići koji su sejali užas u Belgiji i Francuskoj ipak su bili starijeg uzrasta?

Lik: Jesu, a kada imaš 18 ili više godina ti si svestan šta činiš. Takvu svest neko sa 13 godina, koliko ima Ahmed, ne može da ima. On je niti dete, niti mladić, a mi smo želeli da pokažemo i da telo ponekad može da izbegne kontrolu uma. Kod starijih mladića kontrola uma je jače izražena. Uz to, želeli smo da izbegnemo zamku moralizovanja u koju bismo upali da smo našeg glavnoj junaka učinili starijim, a samim tim morali bismo da ga učinimo i zlokobnijim.

Uz „pouke” lokalnog imama, Ahmed ima još jedan teret, tačnije motiv da istraje u sprovođenju fanatičnog čina?

Lik: Tačno je, kult mrtvih je ogroman, gotovo smrtonosni teret za njega, a to je još jedna od imamovih veština preneta na Ahmeda. Dečak je opsednut imamovim sećanjem na rođaka kojeg je takođe verski „probudio”, a koji je preminuo „u borbi”.

Verskih fanatika ima svugde i u svakoj religiji, može li se vaš film odnositi i na njih?

Žan-Pjer: Mi se nadamo da smo uspeli da pronađemo malu priču sa univerzalnom rezonancom i da na Ahmedovom primeru pokažemo kako fanatizam deluje. S jedne strane kroz verbalno nasilje, a s druge kroz neprobojnost prema bilo kojem alternativnom diskursu. Samo je njegova istina jedina i prava istina. Do njega ništa drugo ili drugačije ne dopire.

Lik: Verski fanatici ne slušaju spoljašnji svet, oni grade zid između sebe i sveta i njihov jedini cilj je da drugi postanu kao oni bez obzira na cenu.

Vi ste ipak pokušali da Ahmeda vratite u „nečistoću” onim nežnim poljupcem sa devojčicom?

Žan-Pjer: Naša filmska priča jeste pokušaj pomoći ovom dečaku da se vrati u „nečistoću” od koje želi da se spasi uništavajući je, ali i pokušaj da mu se pomogne da se ne vrati u sopstvenu naivnost zbog koje je sebe doveo na ivicu.

Lik: Priči o Ahmedu prišli smo kroz njegovo telo ograničeno religijom, jer ona trenira telo da ne dodiruje druge i da ih ne pušta blizu sebe. Da se neprestano štiti od drugih i drugačijeg od sebe, od svega što bi moglo da ga „kontaminira”. Međutim, kada njegovo telo padne na zemlju, sve to pada u vodu. Reči više nemaju snagu.

Žene bi, dakle, mogle da reše problem islamskih fanatika?

Lik: Dugoročnije, mogle bi. Njihova „nečistoća”, ukoliko nisu preobraćene, mogla bi da ih „isprlja” i zaustavi u zlim namerama, a postoji i to čvrsto verovanje da islamski borac koga ubije žena ne može u raj.

Kao stvaralački tandem još uvek funkcionišete bez vođe, kao jedna osoba sa dve glave?

Žan-Pjer: I sa četiri ruke i četiri noge, ha, ha. Nema vođe, nismo poput političkih partija koje pokušavaju da dođu do kompromisa. Jednostavno, mi funkcionišemo tako što imamo istovetne ideje o filmu i zato i radimo stalno zajedno.