Ostaje nezaboravni sjaj u očima Dušice Žegarac

Pre tačno nedelju dana napustila nas je zvezda srpske i jugoslovenske kinematografije Dušica Žegarac. Pamtićemo je po izuzetnom talentu i lepoti kojom je zračila, po prefinjenom senzibilitetu, ali i dramskoj snazi koju je udahnjivala svojim likovima.

A bilo ih je više od 70 u igranim i televizijskim serijama. Ovako se juče u zdanju Jugoslovenske kinoteke od glumice Dušice Žegarac oprostio Jugoslav Pantelić, prvi čovek ove kuće kulture. Komemorativnom skupu povodom smrti Dušice Žegarac u pomenutom prostoru pored članova porodice prisustvovali su poklonici njenog života i umetničkog opusa.

Dušica Žegarac rođena je u Beogradu 1944. godine. Još kao srednjoškolka slučajno je zapažena i angažovana za glavnu ulogu progonjene Jevrejke u filmu „Deveti krug” (1960) Franca Štiglica za koju je nagrađena na festivalu u Puli. Još dve Arene doneli su joj filmovi „Opklada” (1971) Zdravka Randića i „Poseban tretman” Gorana Paskaljevića.

Žrtvujući studije medicine, Dušica Žegarac nastavlja sa sličnim ulogama devojaka koje pomažu partizanima „Stepenice hrabrosti” (1961) i „Saša” (1962), te 1962. upisuje glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Posle dužeg razdoblja, kako se juče moglo čuti, bez angažmana, od 1966. i uloge u filmu „Tople godine” Dragoslava Lazića, gradi stabilnu karijeru. Zrelija, tamnokosa i privlačna, velike moći uživljavanja, tumači glavne i veće sporedne uloge, sve češće karakterne u brojnim filmovima, među kojim se izdvajaju uloge u „Buđenju pacova” Živojina Pavlovića i „Pošalji čoveka u pola dva” Dragoljuba Ivkova.

– Od samog početka filma „Deveti krug”, pa sve do poslednjih filmova, ostvarivala je likove koji su pored svojih realnih drama imali u sebi mnogo više. Imali su ono nebesko, neuhvatljivo i neponovljivo zbog njene vrlo snažne osobenosti koju je nesebično davala filmu. Pored toga bila je i književnica. Svoja zapažanja i emocije unosila je u svoje romane i novinske članke, a u poslednje vreme i u forme scenarija. Posebno mi je žao što nisam imao mogućnosti da sa njom napravim „ženski film”. To smo i ona i ja toliko priželjkivali. Dušica zapravo nije otišla. Kad uveče pustite film u kojem ona igra, pojave se slike, pokreti, njeno lice, suze i nezaboravni sjaj u očima koji je oslikavao pravu sliku njene duše – zapisao je režiser Lordan Zafranović u svom pismu koje je pročitano juče u Kinoteci gde su se mogli čuti i delovi iz njene autobiografske knjige, kao i stihovi iz zbirke poezije „Vreme bdenja”.

Dušica Žegarac koja je nosilac brojnih nagrada i priznanja igrala je i u filmovima „Nemirni” Kokana Rakonjca, „Čovjek koga treba ubiti” Veljka Bulajića, „Variola vera” Gorana Markovića, „Okupacija u 26 slika” i „Haloa” Lordana Zafranovića, „T. T. sindrom” Dejana Zečevića, „Ljubav i drugi zločini” Stefana Arsenijevića…