Milović je pokušao da nadzire Vučića

Osim sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, po naredbi Uprave kriminalističke policije (UKP), na čijem čelu je tada bio Rodoljub Milović, 2012. godine zabeležen je pokušaj prisluškivanja još jednog visokog zvaničnika, a sada člana vlade, otkriva u razgovoru za „Politiku” Dragan Marković Markoni, nekadašnji zamenik načelnika BIA i državni sekretar u MUP-u. Čim su službenici BIA dobili informaciju da je pokušano prisluškivanje dva broja telefona, od kojih je jedan tada koristio Vučić, prema Markovićevim rečima, preduzeto je sve da bi se ovakav podatak proverio.

– Pripadnici BIA odmah su preduzeli sve neophodne mere i radnje, pa su tako otišli u „Telekom” kako bi proverili po čijem nalogu je pokušano prisluškivanje dva pomenuta broja. Međutim, nijedan zahtev sa takvim nalogom nije pronađen. Ipak, agenti BIA ostali su da dežuraju u „Telekomu” tokom cele noći. Narednog dana u 7.30 uočili su kurira MUP-a koji je iz UKP-a doneo potpisani zahtev da se ova dva broja „povlače”, odnosno da se više ne vrši njihova kontrola. Sada ne mogu da se setim ko je potpisao takav nalog, ali svi ti postupci nedvosmisleno su ukazivali da je postojala namera da tadašnji načelnik UKP-a Rodoljub Milović izvrši kontrolu i nadzor komunikacije Aleksandra Vučića. Ne postoji nijedno drugo logično objašnjenje za pisanje dokumenta kojim se Vučićev broj telefona povlači sa „mere” – kaže Marković.

U poslednje vreme aktuelizovana je priča o sastanku pripadnika MUP-a, BIA i Tužilaštva za organizovani kriminal sa Draganom Dudićem Fricom na Jelovoj gori i curenju informacija koje su dolazile do Darka Šarića. Šta znate o tom sastanku?

Nisam učestvovao u toj akciji, ali sam se nalazio na takvim dužnostima da sam bio upoznat sa svim što se događalo, a imao sam priliku i da izvršim uvid u sadržaj dokumenata u vezi sa sastankom na Jelovoj gori. Preko saradnika u kriminalnom miljeu pripadnici BIA došli su do informacije da Dudić želi da sarađuje sa srpskom policijom. Tadašnje rukovodstvo MUP-a i BIA, zajedno sa nadležnim tužilaštvom, preduzelo je sve mere i radnje kako bi na konspirativan i bezbedan način uspostavili kontakt sa Dudićem. Akcijom su rukovodili tadašnji direktor policije i BIA, a kao što je već poznato, uz prisustvo tužioca, kontakt sa Dudićem je napravljen na Jelovoj gori. Tokom tog kontakta, sada pokojni Dudić nije bio dovoljno iskren, ali je dao značajne bezbednosno interesantne podatke kojima srpske bezbednosne službe tada nisu raspolagale. U akciji je učestvovao i tadašnji načelnik UKP-a Rodoljub Milović. Nakon nešto više od mesec dana od sastanka, Dudić je likvidiran. Pretpostavljam da je to bila osveta za njegovu odluku da sarađuje sa srpskim službama bezbednosti. Postojale su određene sumnje kako su informacije procurele, ali u tom trenutku to nije moglo da se dokaže.

Smatrate li da je neko odao poverljive informacije sa sastanka na Jelovoj gori?

Nemam pouzdanih informacija u vezi sa tim, ali smo analizirajući tu mogućnost ustanovili da je Milović u tom periodu održavao kontakte sa pripadnicima crnogorskog podzemlja. O tome govore i njegovi zabeleženi razgovori sa pripadnicima crnogorskog podzemlja, ali i činjenica da je više puta „padao” na merama tokom tih kontakata. S obzirom na to da pripadnici UKP-a nisu verovali njemu kao rukovodiocu, deo njih je sa tužilaštvom vodio zatvorenu akciju o vezama pripadnika policije i podzemlja pod nazivom „Dosije iks”. Za nju Milović nije znao i zato je bio opušten prilikom razgovora sa tim pripadnicima UKP-a.

Da li je BIA zajedno sa policijom vodila akciju „Balkanski ratnik”?

Tada nismo mnogo verovali rukovodstvu UKP-a, upravo zbog velikog odliva informacija u javnost i sa njima smo razmenjivali samo one podatke za koje smo znali da ih već imaju. Usredsredili smo se na naše izvore, kao i na mere i radnje koje smo preduzimali sa partnerskim službama iz inostranstva koje su nam pomagale. Rezultat te saradnje bio je brzo lociranje Šarića.

Iz onoga što govorite može da se zaključi da su pojedini operativci UKP-a i tadašnji načelnik Rodoljub Milović bili upleteni u nezakonite radnje i da su sarađivali s nekim kriminalcima?

Ono što mislim o tome – da li je Milović radio za kriminalce ili oni za njega, zadržaću za sebe, jer nemam dokaza za ono što bih rekao. Činjenica je da je klan Darka Šarića, dok se Milović nalazio na čelu UKP-a, od sitnih dilera postao najozbiljnija kriminalna organizacija na Balkanu, ali i šire. Posao policajca je da se nadmudruje sa kriminalcima, da prikuplja dokaze, istražuje krivična dela i da ih, kada dođe do čvrstih materijalnih dokaza, zajedno sa tužiocem procesuira.

Kako komentarišete Milovićeve tvrdnje koje je nedavno izneo – da su pojedini funkcioneri vlade umešani u krivična dela?

Smatram da je Milović učinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja ako je imao takve informacije, a nije reagovao, ili je, pak, sada zlonameran ili od nekog instruisan. Imao sam informaciju da je Milović 2010. angažovao osuđivanog kriminalca da me prati i osmatra s kim se sastajem tokom službene posete Beču u svojstvu državnog sekretara MUP-a. Do ovih podataka je došla BIA, prateći aktivnosti tog kriminalca zbog njegovih sumnjivih kontakata sa međunarodnim organizovanim kriminalom. Suštinski, BIA je „uhvatila” njegov telefonski razgovor sa Milovićem, i to preko službenog telefona. Tokom ostvarenog kontakta Milović je pripadniku kriminalne grupe dao nalog da tokom posete Beču pokuša da ostvari uvid u moje kretanje. To nije bilo moguće, s obzirom na to da sam bio u zvaničnoj poseti i imao jasan protokol tokom boravka u Austriji. Iz ovog se vidi da su Miloviću kao saradnici bili draži kriminalci, nego kolege, kao i da nijedan zakon ne predviđa da se bez naloga tužioca prati državni funkcioner, a naročito ne da to rade kriminalci na stranoj teritoriji za račun privatnih interesa pojedinih pripadnika MUP-a. Iz tog razloga sam podneo krivičnu prijavu protiv Milovića.