Jedno sociološko istraživanje

Dobro sociološko istraživanje treba da nas iznenadi, kako pitanjima koja postavlja, tako i odgovorima koje pruža, kaže čuveni britanski sociolog Entoni Gidens. Istraživanje koje je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI), prema ovom Gidensovom shvatanju, nije dobro. A nije dobro jer nas uopšte nije iznenadilo. Štaviše, potvrdilo je ono što je većina nas koji ne pripadamo (kvazi)elitama odavno uočila. A imali smo zaista nebrojeno prilika za uočavanje raznoraznih tendencija i fenomena u ovom društvu, budući da živimo i radimo u njemu, krećemo se među ljudima, svakodnevno kupujemo hleb i novine u obližnjim prodavnicama, vozimo se gradskim prevozom, slušamo glas naroda na pijacama... Zbog toga je, uprkos Gidensovom mišljenju, istraživanje BIRODI-ja sasvim dobro, iako nije opovrglo početnu pretpostavku (što jeste cilj naučnog saznanja), već ju je potvrdilo (što je takođe ništa manje legitimni cilj istraživanja). Međutim, šta da se radi kada su rezultati takvi kakvi jesu. Moju hipotezu su svakako potvrdili.

Naime, odavno sam skicirao profil tipičnog naprednjačkog glasača iz baze (pomoću sociološke metode posmatranja), ali nikako nisam imao priliku da empirijski potvrdim pretpostavku da je reč o starijem pojedincu koji ima osnovno obrazovanje, koji je bivši radikal ili miloševićevac, nacionalista autoritarne strukture ličnosti, koji čita „Informer” i „Alo”, gleda „Parove” i „Zadrugu”, a informacije dobija preko Pinka, koji je patriota nesvestan činjenice da patriotizam podrazumeva i kritički odnos prema lošim potezima vlasti, koji ispoljava rigidnost u stavovima i nenaklonost kulturnom dijalogu, i kojeg karakteriše potpuno odsustvo ekološke svesti, kao i sklonost prema kič estetici…

Ljudima iz vlasti se rezultati istraživanja Biroa za društvena istraživanja nisu svideli. I zaista, svako ima legitimno pravo da negoduje zbog rezultata nekog istraživanja. Međutim, ono što nije legitimno, nego je čak i opasno, jeste to što ljudi iz vlasti pokušavaju da jedno sociološko istraživanje kriminalizuju. U tom cilju šef poslaničke grupe vladajuće stranke pozvao je tužilaštvo da reaguje zbog rezultata istraživanja BIRODI-ja. Pa šta su to toliko strašno otkrili istraživači Biroa za društvena istraživanja da bi ih zbog toga tužilaštvo ganjalo? Da naprednjake podržava svega 35 odsto građana. Da najbrojniji deo tridesetpetoprocentnog dela populacije koja podržava najjaču partiju u Srbiji čine stariji ljudi osnovnog školskog obrazovanja iz najsiromašnijih krajeva Srbije. I, najzad, da samo nešto više od sedam procenata visokoobrazovanih podržava SNS. Upravo je ovakve rezultate istraživanja (sprovedenog na reprezentativnom uzorku od 1.006 ispitanika), šef poslaničke grupe naprednjaka okarakterisao kao „opasnu pojavu” sa (čak) elementima „krivičnog dela”.

Sad, uzmemo li u obzir činjenicu da je pomenuti šef poslaničke grupe po struci pravnik, te da zbog prirode svoje profesije nije morao da zalazi u problematiku metodologije naučnog istraživanja, te da je stoga moguće da i ne razlikuje najbolje naučno istraživanje bazirano na metodološkim pravilima od tabloidnih pseudoispitivanja javnog mnjenja, ostaje zaključak koji treba uzeti veoma ozbiljno. A to je da istina predstavlja opasnost za vlast. Istina da vladajuću partiju podržava nešto više građana nego što ima apstinenata, a daleko manje nego što to pokušava da predstavi vlast. Istina da stariji, siromašni i slabo obrazovani podržavaju vlast, dok mladi i obrazovani odlaze iz zemlje. Istina da se među onih 35 odsto koji podržavaju vlast nalazi sedam odsto visokoobrazovanih i više od pedeset odsto niskoobrazovanih. Ovaj potonji podatak upravo predstavlja odličnu ilustraciju odnosa elite i mase u redovima vladajuće stranke?

Bilo kako bilo, naučne istine zaista mogu predstavljati opasnost za svaku nedemokratsku vlast, koja zatim pokušava da te istine predstavi kao neistine. Međutim, ljudima iz vlasti u tom slučaju promiče jedan važan detalj – da povicima na rezultate jednog ozbiljnog istraživanja vladajuća stranka pokazuje da se stidi svoje neobrazovane glasačke baze koju čine stariji ljudi na rubu egzistencije. Naravno, ovakva glasačka baza i te kako odgovara sedmoprocentnoj eliti unutar vladajuće partije. Najpre jer je podložna manipulaciji, a samim tim i zbog toga što partijsku elitu održava u sedlu privilegija i lagodnog života. Zbog toga je situacija u kojoj masa shvata da je iskorišćena za elitu vrlo „opasna pojava”. Zbog toga tolika histerija oko rezultata jednog sociološkog istraživanja.

Sociolog