Bolsonaro u ratu protiv Amazonije

U Sao Paulu je ove nedelje „pao mrak” usred dana. Dim je stigao od požara u Amazonu, koji je udaljen 2.700 kilometara odatle. Još jednom je zazvonilo na uzbunu protiv vladine antiekološke politike, ali je desničarski brazilski predsednik okrivio nevladine organizacije, tvrdeći da one podmeću požare da bi mu naudile.

Jaki vetrovi su u ponedeljak doneli dim požara iz Amazonije u Sao Paulo, zbog čega je grad izgledao kao prilikom pomračenja sunca. To je navelo organizacije za zaštitu životne sredine da optuže predsednika Žaira Bolsonara da sistematski uništava „pluća Zemlje”. Ipak, šef države, poznat po tome što daje neprimerene izjave i ne veruje u klimatske promene, odgovorio je da aktivisti namerno izazivaju vatru u Amazoniji da bi uništili njegovu reputaciju pošto im je uskratio vladine donacije.

„Kad je reč o vatrama u Amazonu, koje su, po mom mišljenju, možda podmetnule nevladine organizacije jer više ne primaju novac, šta je svrha? Da se stvore problemi u Brazilu”, kazao je Bolsonaro u sredu, a prenosi Rojters.

Predsednik je dodao da zaštitnici životne sredine podmeću vatru samo da bi snimili požare i snimke koristili protiv vlade. Upitan o kojim organizacijama je reč i da li ima dokaze za takve tvrdnje, odgovorio je da nema ništa napismeno, već da je to „samo njegov osećaj”.

Požari nisu retki u prašumama tokom sušne sezone. Bukte i u bolivijskom delu Amazonije, a list „Folja de Sao Paulo” piše da je dim u najveći brazilski grad stigao upravo iz tog dela Amazona. Ipak, brazilski Nacionalni institut za svemirska istraživanja objavio da je ove godine zabeleženo 83 odsto više požara nego u 2018. I u Brazilu i u svetu to se povezuje sa Bolsonarovim dolaskom na vlast.

Otkako je u januaru postao brazilski lider, Bolsonaro je oslabio regulativu za zaštitu Amazonije dok je njegova vlada u značajnoj meri prestala da kažnjava farmere koji nezakonito krče šume da bi tamo gajili stoku i sadili useve. Mediji prenose da poljoprivrednici znaju da je Brazilija na njihovoj strani i da namerno pale vatru da bi ubrzali krčenje šume. Desničarski predsednik se otvoreno zalaže za otvaranje Amazona za agrobiznis, uključujući zaštićene starosedelačke rezervate.

Kad je Nacionalni institut za svemirska istraživanja, koji je vladino telo, objavio da je seča stabala u junu porasla za oko 90 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, Bolsonaro je otpustio direktora instituta, nazivajući rezultate istraživanja „lažima”. Nagovestio je da bi Brazilija mogla da izađe iz Pariskog klimatskog sporazuma, sledeći šefa Bele kuće, koji mu je uzor i u drugim stvarima. Kako smatra Bolsonaro, da dogovor iz Pariza valja, Amerika ne bi povukla svoj potpis. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je u junu upozorio Bolsonara da, ako Brazil povuče potpis, Evropska unija neće potpisati ugovor o slobodnoj trgovini sa Merkosurom, koja, kao južnoamerički pandan severnoameričkoj Nafti, okuplja Brazil, Argentinu, Urugvaj i Pargavaj.

Zbog stava prema zaštiti životne sredine i „rata protiv Amazona”, brazilski lider je u sukobu i sa drugim evropskim vladama. Nemačka i Norveška više ne uplaćuju Brazilu 65 miliona evra, koliko su mu ranije slale kao pomoć za zaštitu Amazonije. Berlin i Oslo navode da će fondovi ponovo biti obezbeđeni kad brazilska vlada dokaže da nešto radi na zaštiti šuma. Kako ga evropski lideri stalno kritikuju zbog deforestacije, Bolsonaro im je poručio da boluju od „ekološke psihoze” i da gledaju svoja posla jer su uništili evropsku prirodu, „a Amazon je brazilski, a ne njihov”. Istovremeno je domaće grupe za zaštitu životne sredine nazvao „šiitima”, pri čemu pod ovim terminom očigledno ne podrazumeva granu islama, već radikalne organizacije.