Gde su granice avangardnog romana

„Avangardni roman bez romana” je prva naučna monografija Predraga Petrovića, jednog od istaknutih mlađih proučavalaca srpske književnosti i asistenta na Filološkom fakultetu u Beogradu. Naslov knjige već na prvi pogled izaziva izvesne terminološke nedoumice i poetičke oprečnosti, zasnovane na aluzijama na Sterijin „Roman bez romana”, romaneskni eksperiment 19. veka. Petrovićeva knjiga se zato i otvara uvodnim poglavljem o terminološkim dilemama savremene nauke o književnosti, koje preispituje kroz stavove T. Adorna, V.Benjamina, M. Bahtina, S. Petrovića, A. Kompanjona.

Predmet ovih prvih poglavlja su konstituisani, a u poslednjim decenijama 20. veka više puta osporavani pojmovipoetike, implicitne poetike, pripovednih žanrova, kratkog romana, avangarde.Gotovo polovina knjige je posvećena ovim teorijskim i književnoistorijskim nedoslednostima, pa taj deo možemo čitati i kao modernu raspravu izuzetno obaveštenog i lucidnog autora. U drugoj polovini knjigeispitujese principkonstituisanja kratkog romana.

Kratki roman se tumači kao oblik formiranja moderne svesti, sposoban da u sebe integriše osobine ostalih književnih i umetničkih formi, poezije, ali i slikarstva, filma, muzike. Dok su kritičari savremenici, pa čak i oni najavangardniji, poricali žanrovsko određenje romana „Dnevniku o Čarnojeviću” ili „Krilima” S. Krakova, Petrović nam sa današnjih savremenih naratoloških stavova pokazuje da su to bili začeci modernog romana. Kratak roman se tumači kao specifična poetička koncepcija naše avangarde. Ovu vrstu romana karakterišu fragmentarnost, defabuliranje i poništavanje tradicionalnog sižea, žanrovsko preplitanje i poetizacija proze, novi narativni postupci, intertekstualnost, intermedijalnost i filmska tehnika pripovedanja. Istraživanja ovog osobenog, i do sada nedovoljno proučenog, žanra obavljena su na nekoliko romana: „Dnevnik o Čarnojeviću” M. Crnjanskog, „Krila” S. Krakova, „Burleska Gospodina Peruna Boga Groma” R. Petrovića, „77 samoubica” B. Ve Poljanskog, „Koren vida” A. Vuča i „Ljudi govore” R. Petrovića. Strukturu kratkog romana, prema Petroviću, uslovljava i ideja decentriranja evropocentrične kulture, otvorenost za druge, egzotične, afričke i ostale kulturne obrasce koji se ogledaju u postupcima ogoljavanja forme, parodiranja, dekomponovanja prethodnih mimetičkih narativnih postupaka, utičući tako i na recepciju prethodnih epoha.

Odsustvo uzročno-posledične logike u „Dnevniku o Čarnojeviću” objašnjava se suštinskim osobinama avangarde koja je odbacila logocentrizam i esteticizam pa se, umesto uzročno-posledične logike teksta, uspostavlja sumatraistička, „dubinska” povezanost događaja, likova i tekstualnih fragmenata zasnovanih na asocijativnoj i lajtmotivskoj tehnici pripovedanja. Petrović kratki roman u avangardi smatra „nesumnjivo vodećim proznim žanrom” jerpredstavlja obrazac knjige modernog vremena koji odgovara dinamičnom ritmu savremenog urbanog života.

U studiji „Avangardni roman bez romana” zaključuje se da je kratki roman neuporedivo više uticao na razvoj srpske proze nego avangardna poezija i to na V. Desnicu I. Andrić, D. Kiša, D. Albaharija, V. Tasića. U ovoj sistematično napisanoj studiji čitaoci će naći obrazac savremene naučne monografije koja imponuje velikom stručnom i teorijskom literaturom koja, međutim, nije dostupna preko indeksa pojmova i imena. No, nadajmo se drugom, dopunjenom izdanju.