„Makaze” naplaćuju dug za struju

Podgorica – Neplatišama električne energije ne piše se dobro jer su juče iz Elektroprivrede poručili da će „makazama naplaćivati dug”. Mera isključenja struje, uz najavu njenog poskupljenja od oko 15 odsto po kilovat-satu, novi je „poklon” građanima Crne Gore, bez obzira na to da li su u sferi socijalne zaštite, a poseban je problem što ne postoji zakonski osnov za seču struje.

Kako je juče saopštio direktor Funkcionalne celine Snabdevanje EPCG-a Sreten Gojković, na sednici Odbora direktora „usaglašen je predlog liste sa cenama koje će u toku dana biti dostavljene Republičkoj agenciji za energetiku”.

„Povratna informacija očekuje se u narednih nekoliko dana. Cena struje za domaćinstva sa dvotarifnim brojilom poskupeće 15,15 odsto, odnosno sa 6,65 na 7,65 evro centi po kilovat-satu – rekao je Gojković. – Za domaćinstva sa jednotarifnim brojilom povećanje iznosi 6,70 odsto, odnosno, sa 8,61 na 9,19 centi. Ostali potrošači na niskonaponskoj mreži, mala i srednja preduzeća plaćaće struju po ceni nižoj za sedam do 7,5 odsto”.

Kako su poručili iz Elektrodistribucije, svi potrošači koji duguju više od 200 evra biće automatski isključeni sa mreže, a opasnost od „makaza” preti svima koji nisu platili više od dva zaostala računa.

„Potrošačima kod kojih se utvrdi da imaju neispravno brojilo ili da su nelegalno priključeni na mrežu biće automatski isključena struja”, kazali su službenici EPCG-a.

Elektrodistribucija je u poslednjih nekoliko meseci svim građanima koji su dugovali više od 400 evra nudila odloženo plaćanje na 12 mesečnih rata.

Interesantno je da Zakon o energetici koji reguliše odnose između potrošača i Elektroprivrede Crne Gore ne predviđa mogućnost da ova kompanija obustavi isporuku električne energije potrošaču, a nadležne distribucije još nisu potpisale ni pojedinačne ugovore sa potrošačima u kojima se definiše mogućnost obustave isporuke struje.

Činjenica je da i državni tužioci odbacuju krivične prijave zbog samovoljnog priključenja potrošača na elektrodistributivnu mrežu, nakon što mu se obustavi isporuka energije zbog neplaćanja računa.

Zvanični podaci EPCG-a, međutim, govore da im je godišnji gubitak zbog nelegalne potrošnje električne energije oko 20 miliona evra, dok je prosečan aprilski račun bio oko 24 evra. Prosečan račun za domaćinstva koja su se tokom januara i februara grejala na struju iznosio je 75 evra.

Trenutna sudska praksa krađu električne energije tretira kao krivično delo za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do tri godine. U sudskom postupku, međutim, kada se i utvrdi krivično delo krađe struje, sudovi izriču osude na uslovne kazne zatvora, pravdajući to socijalnim razlozima.

U EPCG-u predlažu da se zbog savlađivanja većih prepreka, kao što je skidanje plombe, bušenje brojila, vraćanje brojčanika unazad, umetanje, presecanje glavnog voda, direktno povezivanje na mrežu, krađa električne energije kvalifikuje kao delo „teške krađe”, za koje preti kazna zatvora od jedne do osam godina. Međutim, odgovorni iz EPCG-a ne saopštavaju o kojem krivičnom delu je reč ako ono ne važi i za ne mali broj privatnih kompanija i preduzeća koje godinama ne plaćaju utrošenu električnu energiju i čiji računi iznose i do sto hiljada evra.