Odlazak kancelara sa vlasti

NOVA HAVELOVA DRAMA
Specijalno za „Politiku“ iz Praga
Prošlog petka održana je svetska premijera drame Vaclava Havela „Odlaženje“ u pozorištu Arha u Pragu, prve koju je ovaj dramski pisac, bivši disident i kasniji prvi postkomunistički predsednik Čehoslovačke, napisao posle 20 godina. Sjajno je primljena od publike i kritičara i potvrdila najave da će to biti pozorišni događaj sezone u Češkoj i jedna od najznačajnijih teatarskih premijera ove godine u svetu.

Već prve recenzije teksta drame, koju je Havel počeo da piše 1989, a potom pauzirao dok je bio predsednik Čehoslovačke i potom Češke (1989–2003), naznačile su da on nije ništa izgubio od svog nesporno velikog umeća dramskog pisca. Dugo ga je pisao, definitivnu verziju u SAD, da bi se distancirao iz svoje sredine po odlasku s predsedničke funkcije, tako da je još i proživeo na svojoj koži lajtmotiv drame – odlaženje s vlasti. Kvalitet i zanimljivost teksta, za koji je dovoljno najviše jedna stranica čitanja pa da se pozna, pre svega po specifičnoj „havelovskoj ironiji“, ko ga je pisao, još više je, kako unisono tvrdi ovdašnja pozorišna kritika, potvrdila i sama predstava. Mnogi ljubitelji pozorišta zamislili su se nad tim koliko su izgubili što se ovaj dramski pisac toliko dugo bavio politikom...  

Dramu o bivšem kancelaru Riegeru, koji odlazi iz ureda šefa vlade posle dosta godina na vlasti i mora da napusti vladinu vilu u voćnjaku sa višnjama, autor je vešto i plodonosno „prošpikovao“ asocijacijama i paralelama s dva klasična dramska dela – „Višnjik“ Čehova i „Kralj Lir“ Šekspira. Taj Rieger bi trebalo da bude Havel po sudbini, ali autor u drami više puta istupa direktno kroz razna, uglavnom, ironična obraćanja i objašnjavanja publici. 

Havelova ironija je višeslojna – od filozofske pa do politički prepoznatljive, na primer, u nasledniku Riegera Vlastimiru Klajnu u kome su svi, naravno, prepoznali naslednika Vaclava Klausa, već po imenu (Vlastimir znači na češkom, u stvari, Rodoljub ili Domoljub, a Klaus je poznat po patriotizmu, dok Havel stalno kritikuje „čehovčkarenje“).   

Glavnu ulogu, kancelara Riegera, igra Jan Triška, jedan od najslavnijih čeških „karakternih“ pozorišnih glumaca, zapamćen naročito po ulozi kralja Lira, inače, dugogodišnji bliski prijatelj i kum Havelu prilikom njegovog venčanja 1977. sa glumicom Dagmar Veškrnovom.

Havel je napisao u ovom komadu specijalno ulogu po meri za svoju suprugu, ali je ona nedavno odustala iz zdravstvenih razloga pa je kao alternacija uskočila Zuzana Stivinova. Zanimljivo je da je upravo zbog Havelovog insistiranja da tu ulogu igra njegovu suprugu propala pre godinu dana premijerna predstava „Odlaženja“ koja je već počela da se priprema u ovdašnjem Narodnom pozorištu. Potom je propala i priprema predstave u pozorištu „Na vinogradima” iz razloga koji nisu jasno saopšteni, ali su nezvanično pominjani, „preterani zahtevi“ režisera – na primer, da se napravi veštačka kiša – da bi konačno premijeru preuzela Arha. Predstavu je maestralno režirao David Radok, sin najuglednijeg češkog teatarskog režisera Alfreda Radoka, kome je Havel u mladosti asistirao u svojim pozorišnim počecima kao majstor za kulise, a potom i pomoćnik režisera.

Aplauz Havelu i ansamblu predstave trajao je posle premijere čitavih deset minuta.

Drama „Odlaženje“ se već priprema za izvođenje, koliko je poznato, u najmanje petnaestak pozorišta u svetu. Pominjano je da su interesovanje pokazali neki teatri s Balkana, preciznije iz Srbije i Hrvatske.