Одлазак канцелара са власти

НОВА ХАВЕЛОВА ДРАМА
Специјално за „Политику“ из Прага
Прошлог петка одржана је светска премијера драме Вацлава Хавела „Одлажење“ у позоришту Арха у Прагу, прве коју је овај драмски писац, бивши дисидент и каснији први посткомунистички председник Чехословачке, написао после 20 година. Сјајно је примљена од публике и критичара и потврдила најаве да ће то бити позоришни догађај сезоне у Чешкој и једна од најзначајнијих театарских премијера ове године у свету.

Већ прве рецензије текста драме, коју је Хавел почео да пише 1989, а потом паузирао док је био председник Чехословачке и потом Чешке (1989–2003), назначиле су да он није ништа изгубио од свог неспорно великог умећа драмског писца. Дуго га је писао, дефинитивну верзију у САД, да би се дистанцирао из своје средине по одласку с председничке функције, тако да је још и проживео на својој кожи лајтмотив драме – одлажење с власти. Квалитет и занимљивост текста, за који је довољно највише једна страница читања па да се позна, пре свега по специфичној „хавеловској иронији“, ко га је писао, још више је, како унисоно тврди овдашња позоришна критика, потврдила и сама представа. Многи љубитељи позоришта замислили су се над тим колико су изгубили што се овај драмски писац толико дуго бавио политиком...  

Драму о бившем канцелару Риегеру, који одлази из уреда шефа владе после доста година на власти и мора да напусти владину вилу у воћњаку са вишњама, аутор је вешто и плодоносно „прошпиковао“ асоцијацијама и паралелама с два класична драмска дела – „Вишњик“ Чехова и „Краљ Лир“ Шекспира. Тај Риегер би требало да буде Хавел по судбини, али аутор у драми више пута иступа директно кроз разна, углавном, иронична обраћања и објашњавања публици. 

Хавелова иронија је вишеслојна – од филозофске па до политички препознатљиве, на пример, у наследнику Риегера Властимиру Клајну у коме су сви, наравно, препознали наследника Вацлава Клауса, већ по имену (Властимир значи на чешком, у ствари, Родољуб или Домољуб, а Клаус је познат по патриотизму, док Хавел стално критикује „чеховчкарење“).   

Главну улогу, канцелара Риегера, игра Јан Тришка, један од најславнијих чешких „карактерних“ позоришних глумаца, запамћен нарочито по улози краља Лира, иначе, дугогодишњи блиски пријатељ и кум Хавелу приликом његовог венчања 1977. са глумицом Дагмар Вешкрновом.

Хавел је написао у овом комаду специјално улогу по мери за своју супругу, али је она недавно одустала из здравствених разлога па је као алтернација ускочила Зузана Стивинова. Занимљиво је да је управо због Хавеловог инсистирања да ту улогу игра његову супругу пропала пре годину дана премијерна представа „Одлажења“ која је већ почела да се припрема у овдашњем Народном позоришту. Потом је пропала и припрема представе у позоришту „На виноградима” из разлога који нису јасно саопштени, али су незванично помињани, „претерани захтеви“ режисера – на пример, да се направи вештачка киша – да би коначно премијеру преузела Арха. Представу је маестрално режирао Давид Радок, син најугледнијег чешког театарског режисера Алфреда Радока, коме је Хавел у младости асистирао у својим позоришним почецима као мајстор за кулисе, а потом и помоћник режисера.

Аплауз Хавелу и ансамблу представе трајао је после премијере читавих десет минута.

Драма „Одлажење“ се већ припрема за извођење, колико је познато, у најмање петнаестак позоришта у свету. Помињано је да су интересовање показали неки театри с Балкана, прецизније из Србије и Хрватске.