Političari i lekari na istom poslu

Pozitivni rezultati globalizacije najvidljiviji su u delovanju Svetske zdravstvene organizacije, zato što dobrobit njenih dostignuća oseća čitavo čovečanstvo. Srbija je trajno opredeljena za evropske integracije, a integracioni procesi nemaju smisla ako nisu usmereni na svakog pojedinca, jer samo tako oni dobijaju suštinski karakter, izjavio je juče predsednik Srbije Boris Tadić, u pozdravnom govoru učesnicima 57. zasedanja Regionalnog komiteta SZO za Evropu u Beogradu.

Predsednik Tadić je u Domu Narodne skupštine naglasio da su saniranje posledica ubrzanog života u savremenom svetu po zdravlje ljudi i primena novih tehnologija u zdravstvu najveći izazovi, kao i da je delovanje SZO veoma važno, jer je usmereno na dobrobit svih ljudi.

– Proces integracija i moderno vreme podrazumevaju primenu novih tehnologija u svim oblastima, uključujući i lečenje ljudi i zato i političari i lekari moraju zajedno da rade na rešavanju problema. Koja je mera izdržljivosti ljudskog bića, kako savremeni čovek podnosi stres, nove i stare bolesti, jesu pitanja na koja moderno zdravstvo mora da pronađe odgovor. Savremenici smo najbržeg perioda u razvoju čovečanstva, svaka decenija je brža od prethodne, a moderno zdravstvo mora da pronađe odgovore na pitanja savremenog sveta. Nadam se da će naučnici iz Srbije nastaviti da doprinose razvoju zdravstva, a tako i opštem boljitku čovečanstva – rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je istakao da je ponosan što se tako značajan skup održava u Srbiji, koja želi da postane članica EU i ravnopravan član svetske zajednice, jer se problemi koje rešava SZO odnose na ceo svet.

Dr Margaret Čen, generalna direktorka SZO, naglasila je da je teško dobiti pažnju političara kada je reč o zdravstvu, i podsetila da sve zemlje moraju da vode brigu o zaštiti životne sredine.

– Klimatske promene prete zdravlju ljudske vrste na različite načine, a pre svega utiču na hranu, vodu i vazduh. Sve zemlje moraju da ulože napor za ostvarenje Milenijumskih ciljeva razvoja u evropskom regionu, s akcentom na ulogu koju u tom domenu mogu da imaju zdravstveni sistemi razvijenih zemalja. Milenijumski ciljevi su posebno usmereni na mortalitet majki i dece, jer je stepen njihove smrtnosti u pojedinim evropskim zemljama isti kao u nekim delovima Sahare – rekla je dr Čen.

Direktorka SZO je upozorila i na porast broja obolelih od nezaraznih bolesti i naglasila da je gojaznost postala globalni problem koji poprima epidemijske razmere, što bi se moglo uspešno redukovati promocijom zdravih stilova života.

– Neophodno je posebnu pažnju posvetiti i kućnoj nezi starijih ljudi, sprečavanju širenja pojedinih zaraznih bolesti, pravovremenoj vakcinaciji i davanju lekova, da se ne bi desilo da se uskoro suočimo sa opasnim virusima. U odnosu na osamdesete godine prošlog veka, primetna je razlika u nivou zdravlja u istočnim i zapadnim zemljama, a u skladu s tim ne sme se dozvoliti da siromašne zemlje postanu još siromašnije, a na to značajno mogu da utiču i politički lideri – dodala je dr Čen.