Selo se i samo raseljava

Da imamo „kao što nemamoˮ odgovarajuću i sociologiju, posebno onu sela od Sretena Vukosavljevića, a još „prideˮ socijalnu psihologiju, mnogo šta bi nam bilo i jasno i jasnije. Na primer: zašto nam se, i to gotovo epidemično, sela raseljavaju, a i mladež, bogme i mnogi, kako se kaže „radno aktivniˮ tobož ,„privremenoˮ raseljajavaju izvan naše lepe Srbije? U Skender-begovoj ulici u Beogradu stotine i stotine čekaju vizu za Sloveniju, sertifikati o znanju nemačkog, norveškog, čak i finskog gotovo da su nadjačali globalnu tražnju što je važila za engleski jezik.

Već decenijama naša lepa domovina bukvalno je uzburkana što se naroda tiče. Pokreće se srpski živalj i kad treba, a, bogme – i kad ne treba. Sve je manje mladeži i, što je i razumljivo, ona hoće da ipak bolje živi. Mezimci i mezimice olako ostavljaju čak i imućna domaćinstva, a ostareli preci s bolom u duši ipak to i blagosiljaju. „Ako sam se ja mučio i mučim se još, nek on, ona, oni bar prožive!ˮ Pitaju me neki moji prijatelji iz bogatog Velikomoravlja: „Pošto su i stanovi u Beogradu? Kupili bismo neštoˮ… Dve generacije iz te kuće rmbačile kao ,„auslenderiˮ, pravi zamak skućili, a unuka ide na studije, naravno u Beograd i ,„da se dete ne potuca po – ti domovi i s gazdariceˮ.

Srbija, naveo je taj podatak još dr Dragan Veselinov, kao profesor Fakulteta političkih nauka u svojoj knjizi „Agrarna politika”, bila je još u 19. veku „,agrarno prenaseljena zemljaˮ. Danas, nažalost, takoreći zemlju nema ko ni da obrađuje. Teško da će i agitprop Milana Krkobabića očuvati narod na, tačnije jezički rečeno – u selu (selima). Srbija je decenijama povlačila, a nažalost i dalje povlači, totalno pogrešne poteze. Bujanje naše stanogradnje maltene nije ništa drugo do prepakovanje i to malo preostalog roda ne samo seoskih naselja već, što je takođe posledica, manjih gradskih naselja koja su vekovima bila, kako-tako, možda i najača brana migracijama prema velikim gradovima. I najnovije mere, poput gašenja posebno srednjih škola, opštinskih sudova, katastara – da ne pominjemo brutalno uništavanje industrije – i te kako su pogurale migracione talase. Da nikako ne zazvuči kao nostalgija za pokojnim socijalizmom i komunama, ali valja bar priznati da to stoji iza toga „Pošto su ti stanoviˮ ne samo u Beogradu, već i Kragujevcy, Nišu, Novom Sadu... Nema šansi da Krkobabićevo zadrugarstvo zaustavi Srbima izgleda dosuđene seobe!

Zato oni koji vode Srbiju – poslednji je čas – treba da stave prst na čelo. A nauka koja se tim bavi još i više. Prave palate po manjim opštinskim centrima danas se nude na prodaju, „sa sveˮ vrtovima i fontanama najviše za 500 do 600 evra po kvadratu, što je jedva trećina od cena golubarnika po Mirijevu ili Zemun Polju. Za svako radno mesto plaćamo investitoru i do 5.000 evra, koliko se prodaje hektar moravske zemlje. (U Vojvodini, Šumadiji, pa i okolo sve tri Morave i čitav posed sa zgradama može se kupiti za dvadesetak hiljada!). Stanove za izbeglice, bez obzira na to da li su došli iz gradova ili ruralnih krajeva, gradimo uglavnom po gradovima. Industrijom pokušavamo da rešimo probleme višestruko uvećanih većih gradova. Da li je neko ukidajući opštinske sudove i srednje škole uopšte razmišljao čime će i kako bar vezati mlade u manjim sredinama da ostanu i tu žive?

Tačna je, rekli bismo i neizbežna, činjenica da će ne tako daleko u budućnosti više od polovine čovečanstva živeti po gradovima. Ali, da li tim putem treba da ide Srbija u kojoj jedva da seosko domaćinstvo treba da živi, i to životom koji zadovoljava savremenog čoveka na uprosečenih četiri-pet hektara? Ili, da li građanin iz jedne Rače treba zbog njih ili zbog ,„gospodeˮ iz sudsko-upravne birokratije i šansi za školovanje da ,„šipčiˮ u sud u Aranđelovcu, a namernik gimnazijalac da traži stan u Kragujevcu.

Srbija i te kako treba da se ugleda i na Ameriku i, uopšte razvijen svet, ali srpski „farmerˮ još uvek tavori na svojoj zemljici ili plaća zakup, a najezda na već dvomilionski Beograd i stanogradnju logična je: to što uložiš tu uvek će vredeti i pet puta više no u kakvoj palanci...

Književnik