Čuvari književne baštine

Kruševac – Ima mnogo načina da se sagleda i obogati biće jednog grada. Iako pisci Književnog kluba „Bagdala” već decenijama lepom pisanom rečju oplemenjuju svoj grad, pre tri godine su izabrali i način da od zaborava sačuvaju svoju književnu baštinu. Iz štampe je upravo izašao 3. zbornik „Okrugli sto 2007”, posvećen pesnicima koji su u kruševačkom kraju stvarali u XIX, XX i na početku XXI veka. Prva dva broja, izdata su posle sesija u 2005. i 2006. godini, na kojima su učestvovali književni kritičari, pisci i istoričari, i posvećeni su kruševačkoj periodici i zavičajnim stvaraocima. Među autorima eseja su poznata imena našeg književnog života: Miloš Petrović, Svetlana Velmar-Janković, Marko Nedić, Milivoje R. Jovanović, Ljubiša Đidić, Mićo Cvijetić, Milosav Mirković...

Urednik „Okruglog stola” i Književnog časopisa „Bagdala” Miloš Petrović ne skriva zadovoljstvo zbog začetka jedne nove tradicije i mogućnosti da „traga za kulturnim obrascem Slobodana Jovanovića, koji nam je i danas potreban”.

– Prilikom koncipiranja naših rasprava na okruglim stolovima, opredelili smo se za kulturni obrazac Slobodana Jovanovića, a to znači da zahvatimo i pitanja sistema vrednosti i da ne ostanemo zatočeni u tradicionalizmu. Istorijski perspektivizam bio nam je, i ostao, osnovno polazište za vrednovanje baštine. Pri tome, ukazujemo i na kontekst. Izvlačimo knjige, tekstove i imena Kruševljana, ali imamo u vidu i celinu srpske književnosti – kaže za „Politiku” književni kritičar, pisac i esejista Miloš Petrović.

U Zborniku 1 o kruševačkoj periodici, od 1889. do 2000. godine, piše Slobodan Simonović. Ovaj autor „zlatnim dobom kruševačke pisane reči uopšte, a posebno književne kritike i esejistike” smatra period od sedamdesetih do devedesetih godina XX veka. Zbornik 2 je, u stvari, Knjiga o Antoniju Marinkoviću. Noseći tekst piše Svetlana Velmar-Janković pod naslovom „Antonije, moj prijatelj”. Za Antonija Svetlana Velmar-Janković kaže da je „strastan čitač, pisac erudita”, kome duguje studiju o njegovom književnom delu.

Povodom Zbornika 3, Miloš Petrović ističe:

– Najnoviji zbornik sadrži sećanja i nova čitanja pesnika koji više nisu među nama. Čitajući njih, mogu da kažem da nije naodmet ponoviti poznatu istinu: bogat je onaj grad koji sebe celovito ostvaruje, koji, prema tome, sebe i književno ostvaruje. Naravno, ne radi se o piscima jednakih vrednosti, ali se radi o tome da je grad posedovao književnu reč koja je integralni deo njegovog ukupnog bića.

Za takvu ocenu zaslužni su pesnici: Slobodan Stevović, Dobrivoje Boba Lisinac, Radoslav V. Sandić, Dušan Đurković, Stojan Gočmanac, Miomir Ristović, Rade Milošević, Zvonimir Azdejković, Zoran Mih. Krapčević, Živadin Lukić, Ljubica Basarić, Zvezdan Jović i Dragoljub Miladinović Dadi.

Na narednom okruglom stolu, planiranom za danas, razgovaraće se o pripovedačima ovog kraja, a Miloš Petrović obećava da će, u ulozi domaćina, ponoviti tvrdnju da je „besmisleno živeti u zaboravu” i da će svoje novo izlaganje započeti poslednjom rečenicom iz uvodnika u Zborniku 3. i jednim pitanjem: „Grad je ličio i liči na sebe i posredstvom svoje književne reči i misli. Da li je to jasno?”