Plagiranje pod okriljem države

Prva velika naučna rasprava o pitanju plagiranja predstavljala je ulog za priznanje prvenstva za slavu otkrića diferencijalnog računa. Trka u javnoj naučnoj areni vodila se između Isaka Njutna i Gotfrida Vilhelma Lajbnica. Bilo je to pre trista godina. Iza Njutna je stalo Kraljevsko društvo, a iza Lajbnica Berlinska akademija. Nemci su imali male šanse, bitku je dobilo pismo članova odbora Kraljevskog društva koji su stali ispred svog predsednika i presudili da je Lajbnic samo preformulisao Njutnov metod. Slabašna Berlinska akademija nije imala zaštitu kao što je njena naučna suparnica imala u trupama i floti Britanske kraljevske mornarice. Ipak je Lajbnic ostvario posmrtnu pobedu, kasnije su otkriveni svi postupci Njutnove družine uključujući pomeranje datuma otkrića unazad. Matematički svet je usvojio Lajbnicove simbole za diferencijalni račun i oni su prisutni u udžbenicima do današnjih dana. Evropa je kroz osamnaesti i devetnaesti vek, kako su prirodne nauke napredovale, doživela slične rasprave. Ko je prvi dokazao da voda nije element već jedinjenje? Da li je to bio Henri Kevendiš, Džejms Vat ili Antoan Lavoazije? Odgovor se već odavno zna i pitanje o vodi je ovde postavljeno samo za završetak uvoda.

O vodi u prirodnom stanju u kvalitativnom i kvantitativnom smislu je sve poznato, od količina u prirodi koja je stalna do sličnog hemijskog sastava što zavisi od geohemijskog sastava tla kroz koje prolazi dok ne „stigne” do nas. Uporedo sa tehnološkim inovacijama u iznalaženju što preciznijih instrumentalnih tehnika i uređaja za detekciju sve prisutnijih toksičnih supstanci u vodama, stručnjaci su se trudili da razviju indeksne metode za ocenjivanje kvaliteta vode kojom bi obuhvatili kvalitet kao celinu. Jedna od njih je metoda „Water Quality Index” (indeks kvaliteta vode) razvijena još početkom sedamdesetih godina prošlog veka u SAD – grupa parametara kvaliteta površinske vode agregira se tako što se kvalitet rangira od 0 do 100.

Ova metoda je modifikovana određivanjem pet klasa i nazvana „Serbian Water Quality Index (SWQI)” i 2011. godine usvojena i uneta u regulativu o indikatorima životne sredine Republike Srbije. Tome je prethodilo višegodišnje istraživanje tako što su svi modifikovani elementi za izračunavanje sa definisanjem ranga klasa kvaliteta preuzeti iz doktorske disertacije autora ovog priloga, objavljen je dovoljan broj stručnih radova i izveštaja o kvalitetu vode reka u okviru redovnog posla u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Danas se metoda SWQI koristi u naučnom radu drugih autora. Tome doprinosi i internet prezentacija sa svim metodološki potrebnim podacima i aplikacijom koja omogućava da korisnik unese zahtevane vrednosti kvaliteta parametara i izračuna „Serbian Water Quality Index” prema rezultatima sopstvenog monitoringa. Ovakav način dostupnosti metode podrazumeva da se navodi izvor – Agencija za zaštitu životne sredine/ Ministarstvo životne sredine Republike Srbije.

Sada dolazimo do dela sa novim primerom plagiranja. Naime, Agencija za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore je za potrebe izveštavanja o kvalitetu svojih reka preuzela metodu SWQI. Sve formulacije kojima se daje opis metode su doslovno prepisane, samo je izostavljena jedna reč koja upućuje na poreklo – Serbian. Na sajtu naše Agencije za zaštitu životne sredine jasno se navodi izvor korišćenja originalne metode sa nazivom na engleskom dokumenta iz 1976. godine, tako da je čitaocu jasno šta je modifikovano i zašto sada metoda dobija ime zemlje porekla. U svemu tome ima jedna dobra strana, iz ugla autora modifikovane metode za procenu kvaliteta površinskih voda. Iz izveštaja Agencije za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore saznajemo da je kvalitet vode reke Pive „odličan” sa  WQI 96 indeksnih poena. Komparativno, jer je metoda identična, naša reka Temštica, desna pritoka Nišave, takođe je u kvalitetu „odličan” sa SWQI 97 indeksnih poena.

U duhu dobre saradnje, potrebno je da kolege iz Agencije za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore u svojim izveštajima ne pišu kako su „razvili indikator Water Quality Index”, već da napišu kako koriste taj indikator i navedu link Agencije za zaštitu životne sredine – „Serbian Water Quality Index”.

Kao što malo prisvajanje vodi ka velikom, tako i priznanje o malom prisvajanju vodi ka odvikavanju od velikog.
(Autor je doktor nauka zaštite životne sredine)