Spomenik Taksisti

Beogradski taksisti su proširili listu svojih zahteva. Traže od vlade da zabrani trotinete. Umanjuju im broj potencijalnih mušterija. I nisu samo protiv tih malih električnih zujalica nego i najavljenog teleportovanja. Taksimetar je zakon, kažu.

Marina Abramović je, priča se, oduševljena taksi-performansom na beogradskim ulicama. Ali ni njoj a ni mnogim umetnicima nije jasno kako ta grupacija izbegava kazne jer svako duže zaustavljanje od pet minuta, po zakonu je parkiranje, a ako je još na tramvajskim šinama dodatno je kažnjivo. Pozivaju se na zakon ali ne na taj...

Beogradski advokat Z. C. (ime poznato meni a neka ostane tajna) podneo je krivičnu prijavu protiv 1756 N. N. lica koji mu danima unazad ugrožavaju kretanje, poslove i zdravlje. Detaljno je naveo, po zakonu koji se inače retko primenjuje, kakvu mu štetu čine.  Presavio je tabak pa napisao, a mnogi bi da urade isto makar ne veruju u ishod. Kad na nekoliko sati dnevno zagrade prolaze ti N. N. počinioci, staju vozila gradskog prevoza, hitne pomoći, dostavnih službi, vatrogasni kamioni, policajci ne mogu da uhvate lopove što vršljaju centrom ali onima koji ga blokiraju čuvaju rep i odvraćaju vozače i turiste od razgledanja. Kinezi oduševljeni fotografišu jer na jednom mestu toliko taksija nisu videli ni u Pekingu.

Taksisti su uspeli da zavade dva oka u Vladi Srbije ali i da neke silnike iz redova građanstva nateraju da uzmu kamenice (ne daj bože, one kocke sa Trga) u ruke i da ih zafrljače prema njima a da komunalci ne pišu prijave dok kamere uredno snimaju možda da bismo u budućnosti gledali ovu taksi-zadrugu uz uzdahe: „Kako li su to lepa vremena bila”.

Taksi-komora nije deo Privredne komore, nema je u registru, veštaci se ne usuđuju da procene štetu, Hidrometeorološki zavod da izmeri zagađenja, a Lekarska komora povećanje broja infarkta na pločnicima glavnog grada. Kada su u nama susednoj prestonici tamošnji taksisti blokirali ulice, zavladala je nestašica lak-sprejova kojima su im pubertetlije prskale šoferšajbne. U našim prodavnica boja i lakova ima dovoljno zaliha.

Zašto se ćuti da svaki sat blokade Beograda košta oko milion evra, kako se to čulo na jednom sastanku gradske uprave posvećenog baš tom pitanju štete (ili koristi).

Štete naravno da ima i naravno da je velika, ali se uvek u ovakvim situacijama pomešaju uzrok i posledica događanja. I tako su nam se dogodili taksisti koji su čuli da je „sajovce” sud oslobodio optužbi za to što su bornim kolima i s heklerima na ulicama mirno štrajkovali.

Predlažemo da se sedište vlade preseli iz Nemanjine tamo negde kod Kvantaške pijace ili u industrijsku zonu u Dobanovcima kako bismo protestante, sadašnje i buduće, izmestili iz centra. Ministri, ako im je daleko nova lokacija mogu sednice da drže preko video-linka.

Ljudi iz Kar goa hoće da povuku tužbu protiv potpredsednice vlade ako ne dozvoli da na upražnjenom postamentu umesto Pobednika do marta privremeno stoji bronzani Taksista. A tad će izbori, valjda. Pa da vidimo dalje šta će biti, ako Pobednik kasni.

Kad nam ništa drugo ne preostaje, smejmo se, gorko!