Talačka kriza koja nikad nije prevaziđena

Uz povike „Dole Amerika” i sa maskama za ismevanje Donalda Trampa, hiljade Iranaca se juče okupilo ispred nekadašnje ambasade SAD u Teheranu povodom četrdesetogodišnjice talačke krize, koja se ove godine obeležava u vreme maksimalnih tenzija između dve zemlje.

Kriza koja je započela 4. novembra 1979. i dalje opterećuje odnose između SAD i islamske republike. Juče je poslužila i kao povod za izražavanje antiameričkih sentimenata širom Irana jer su, prenosi sajt iranske televizije na engleskom jeziku Pres TV, demonstranti masovno protestovali protiv SAD ne samo u Teheranu već i u drugim gradovima, između ostalog i paleći američke zastave. Na taj dan su iranski studenti upali u američku ambasadu izrevoltirani činjenicom da su SAD primile proameričkog šaha Mohameda Rezu Pahlavija, koji je svrgnut s vlasti tokom Islamske revolucije devet meseci pre toga. Zahtevajući da se Pahlavi vrati u zemlju, 444 dana su kao taoce držali 52 Amerikanaca koje su zatekli u ambasadi.

Tadašnja vašingtonska administracija je odgovorila zamrzavanjem više milijardi dolara na iranskim računima u SAD, embargom i proterivanjem diplomata novoosnovane antiameričke islamske republike. Kako sankcije i pregovori nisu davali rezultate, predsednik Džimi Karter je odobrio i spasilačku akciju specijalnih snaga, ali je ona propala, doprinoseći njegovom porazu na izborima 1980. Ipak, pregovori su nastavljeni uz pomoć alžirskih posrednika i taoci su pušteni nekoliko minuta posle inauguracije novog šefa Bele kuće Ronalda Regana u januaru 1981.

Američko-iranski diplomatski odnosi, prekinuti za vreme ove krize, nikad nisu ponovo uspostavljeni. Barak Obama je napravio iskorak ka detantu sporazumevši se 2015. s Irancima da odustanu od proizvodnje nuklearnog oružja u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija. Dolaskom na vlast Donalda Trampa, rezultati su poništeni, a bilateralni odnosi toliko pogoršani da su dve zemlje letos bile na ivici rata. Aktuelni šef Zapadnog krila se prošle godine povukao iz sporazuma, ponovo uvodeći najteže sankcije Teheranu. Pod uticajem donedavnog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i državnog sekretara Majka Pompea, Tramp se odlučio za politiku maksimalnog pritiska na Teheran, oličenu u zabrani kupovine iranske nafte i postavljanju iranske revolucionarne garde na listu terorističkih organizacija. Kad su iranske snage u junu srušile američki dron, Tramp je naredio odmazdu, ali je u poslednjem trenutku odustao od napada.

Prema vašingtonskoj administraciji, politika maksimalnog pritiska treba da privoli vladu Hasana Rohanija na potpisivanje drugačijeg nuklearnog dogovora, ali i na slabljenje iranskog intervencionizma, koji je u sukobu sa američkim interesima na Bliskom istoku. U ratovima u Jemenu i u Siriji, Vašington i Teheran podržavaju suprotstavljene strane. Za SAD je neprihvatljiva iranska pomoć libanskoj šiitskoj militantnoj organizaciji Hezbolah kao i teheranski uticaj na vladu u Bagdadu. Situacija bi mogla da eskalira zbog slanja dodatnih američkih trupa na Bliski istok i iranske zaplene zapadnih brodova u Persijskom zalivu, kao i zbog izjava iz teheranske vlade da ponovo obogaćuje uranijum. Šef iranskog nuklearnog programa Ali Akbar Salehi je i juče potvrdio da njegova zemlja više ne poštuje dogovor iz 2015. i da je Iran stavio u pogon dvstruko više naprednih centrifuga, ali ostale potpisnice sporazuma vrše pritisak na Teheran da odustane od proizvodnje, prenosi „Ju-Es-Ej tudej”.

I pored pritiska koji na njega vrše jastrebovi voljni da smene režim ajatoloha, Tramp je više puta naglašavao da je pre za direktne pregovore s Irancima. Ukoliko bi sad napao Iran, to bi značilo da se samo godinu dana pre izbora oglušuje o obećanje da neće započinjati nove ratove i pokretati smenu režima. Tramp ne uspeva da ostvari viziju američkog povlačenja sa Bliskog istoka jer su njegovi pregovori sa talibanima propali, a vojska je u jednoj meri ostala u Siriji i pored naređenja da se trupe vrate kući. U prilog tome govori i činjenica da je Pentagon prvi put posle 11. septembra poslao trupe u Saudijsku Arabiju upravo za vreme aktuelnog predsednika. Administracija je na meti kritika i zbog toga što pruža bezrezervnu podršku prestolonasledniku iz Rijada Mohamedu bin Salmanu iako je CIA zaključila da je on naredio smaknuće saudijskog novinara i disidenta Džamala Kašogija. Upravo je uz pomoć saudijskog princa trebalo da Trampov zet i savetnik Džared Kušner ostvari pompezno najavljivano rešenje za sukob između Izraelaca i Palestinaca. Od ovog plana još nije bilo ništa, između ostalog i zbog toga što je Tramp, priznavanjem Jerusalima za izraelsku prestonicu, odvratio Palestince od pregovora.