Pozovi Kragujevac radi bioinženjeringa

Kragujevac – Bionženjering, mlada naučna oblast koja spaja mehaniku sa medicinom i drugim prirodnim nauka, dobio je svoj udžbenički prvenac. Prva stručna knjiga o osnovama ove moderne nauke, koja je poslednjih godina pravi hit u svetu, došla je, ne iz SAD ili Japana, već sa Balkana, iz Kragujevca. Profesor Miloš Kojić, prvi „akademac” kragujevačkog univerziteta i viši naučni istraživač na Harvardu, posle 35 godina rada na fundamentalnom bioinženjerskom softveru, objavio je rezultate svojih istraživanja u knjizi „Kompjutersko modeliranje u bioinženjeringu”. Koautori su Nenad Filipović, Boban Stojanović i Nikola Kojić, takođe đaci „kragujevačke škole” bioinženjeringa, a u izradi knjige učestvovala su i neka od najpoznatijih imena iz sveta nauke, poput profesora Maura Ferarija sa Univerziteta Teksas i Gereta Mekinlija sa Instituta za bioinženjering u Masačusetsu.

Knjigu je ovog meseca objavila britanska izdavačka kuća „Džon Vajli i sinovi”, jedna od najpoznatijih u svetu u oblasti udžbenika i stručne literature.

– Kod izdavača sam došao sa skepsom. Ukratko sam im izložio svoje namere, a oni su, na moje oduševljenje, odgovorili: „Pa, šta čekate, odmah počnite sa radom”. Bilo je to pre dve godine, a knjiga će uskoro biti dostupna svim univerzitetima, od Japana do Amerike, gde postoje departmani za bioinženjering – kaže profesor Kojić u razgovoru za „Politiku”.

Na izradi osnovnog programa za savremenu primenu bioinženjeringa profesor Kojić je počeo da radi još pre tri decenije u Institutu kragujevačke fabrike automobila „Zastava”. Poslednjih desetak godina u potpunosti se okrenuo bioinženjeringu.

– Bioinženjering je spoj naučnih disciplina koje povezuju tehničke, medicinske, informatičke, biološke i druge prirodne nauke. Svrha ove nauke je, pre svega, da unapredi metode i znanja u oblasti medicine, a softver je napravljen radi primene i kompjuterske modelacije rada telesnih organa. Uz pomoć našeg programa danas svaki lekar u svetu može da posmatra ponašanja krvnih sudova, kostiju, mišića, hrskavice u određenim uslovima. Na Zapadu i u SAD ne postoji nijedan univerzitet bez odseka za bionženjering – naglašava naš sagovornik.

Izučavanja profesora Kojića i njegovih saradnika dovela su do novih metoda u postavljanju dijagnostike i lečenju pacijenata.

– Kompjuterska simulacija ponašanja nekih telesnih organa i tkiva predstavljaju budućnost u bavljenju medicinom. Mi smo se bavili i samom ćelijom, od koje se danas svuda u svetu polazi u lečenju pacijenata sa raznoraznim problemima. Simularana operacija još nije moguća, ali će za dvadeset ili trideset godina svaki lekar pre stvarne intervencije moći da izvede i vidi kompjutersku verziju – naglašava profesor Kojić.

Softver kragujevačkog profesora i njegovih saradnika za sada je moguće videti na sajtu izdavača njegove knjige. Suština je, kaže naš sagovornik, u trodimenzionalnoj simulaciji kojom će moći da se služe na hiljade profesora i studenata medicine širom sveta.

Profesor Kojić je svojim radom animirao mnoge naše stručnjake u svetu da se bave bioinženjeringom, a u okviru kragujevačkog Centra SANU za bioinženjering do sada je magistriralo i doktoriralo 40 studenata. Ovaj kragujevački profesor u Srbiji je već registrovao samostalni istraživački institut, a njegov cilj je da ta ustanova postane i centar evropskog bioinženjeringa.