Misteriozna smrt osnivača „belih šlemova”

Bivši britanski vojni oficir, za kojeg proruski izvori tvrde da je u stvari bio špijun MI-6 i suosnivač „belih šlemova” – sirijske humanitarne organizacije koju u Moskvi, Damasku i Teheranu nazivaju propagandnim odeljenjem terorista – stradao je u Istanbulu pod još nerazjašnjenim okolnostima, u kojima se zasad može videti nesrećan slučaj, samoubistvo ili atentat.

Džejms Lemesurije je nađen mrtav blizu svog stana u Istanbulu, s prelomima glave i nogu, zbog kojih se sumnja da se survao s balkona. Prema izvorima Rojtersa, njegova smrt se istražuje i kao moguće samoubistvo. Takvu pretpostavku bi moglo potkrepiti to što je Lemesurije, prenosi Al Džazira navode novinskih agencija DHA i Anadolija, uzimao antidepresive, za koje je njegova udovica rekla policiji da se njima služio kako bi se izborio s „intenzivnim stresom”.

Tako se Lemesurijeov život završio u gradu u kojem je imao svoje najslavnije poglavlje. Rođen, kako se veruje, pre četrdesetak godina, s ocem koji je bio komandant u britanskim marincima, Lemesurije se takođe prihvatio vojničkog posla i služio na raznim mestima, uključujući i Balkan, sve do kasnih devedesetih godina, podseća „Gardijan”. Nakon toga je radio kao savetnik, da bi 2014. godine najzad osnovao grupu „Pomoć u nevolji”, koja će kasnije operisati i u Somaliji i Libanu. Mnogo je poznatiji njen rad u Siriji. Lemesurije je, naime, prema njegovoj zvaničnoj biografiji, u Istanbulu stupio u kontakt sa sirijskim dobrovoljcima koji su se prethodno već sami bili organizovali da pomažu civilima povređenim u građanskom ratu u toj zemlji.

Tu počinju razilaženja u pogledima na dotad anonimnog bivšeg vojnika i način na koji je stekao slavu, što ga je iznelo i na zao glas. Za Zapad, Lemesurije je bio dobrotvor zahvaljujući čijoj je humanitarnoj obuci skupina običnih Sirijaca, ubrzo prozvana „belim šlemovima” po karakterističnom detalju njihove opreme, naučila kako da spase više od 100.000 života, usput svojim snimcima dokumentujući besomučna bombardovanja i hemijska trovanja civila koja su preduzimali avioni Rusije i sirijskog predsednika Bašara el Asada. Za one druge, Lemesurije je bio „veza” koja je od britanske tajne službe prenosila sirijskim teroristima instrukcije o tome kako da ocrne pokušaje legitimnih sirijskih vlasti i njihovih saveznika da odbrane zemlju uz puno poštovanje međunarodnog prava.

Prema tvrdnjama Asada i Rusa, snimci koje su pravili „beli šlemovi” puka su montaža. Njima su, preko nezvaničnih još češće nego preko zvaničnih kanala, pokušavali da suprotstave analize ljudi predstavljenih kao stručnjaci, koji su obrazlagali kako su ti snimci lažirani da bi se skrenula pažnja s istinskih zlodela sirijskih pobunjenika.

Jedan snimak je u nepriliku doveo i Sirijsku građansku odbranu, kako glasi formalni naziv „belih šlemova”. Njihova proklamovana neutralnost dovedena je u pitanje kada je jedan pripadnik te organizacije uhvaćen kamerom dok je pobunjenicima pomagao da se otarase tela Asadovog vojnika, prethodno već osakaćenog. Vođa belih šlemova Raed el Saleh kasnije je priznao za „Gardijan” da među njima jeste bilo nedostojnih „pojedinačnih slučajeva”.

Uz sve kritike na navodnu režiranost i montiranost njihovih snimaka, dokumentarni film o belim šlemovima dobio je Oskara 2017, godinu dana nakon što je ta grupa bila među nominovanima za Nobelovu nagradu za mir. Zbog njegovog rada s „belim šlemovima” Lemesurijea je britanska kraljica proizvela u viteza. Iz Rusije su nastavili da ga redovno nazivaju „bivšim špijunom” i „britanskim plaćenikom” čije su „veze s teroristima”, kako je Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, i prošle nedelje poručila preko „Tvitera”, „poznate još iz vremena dok je služio na Kosovu”.

Takve prozivke su očekivano pobudile spekulacije da je Lemesurije pao od ruske ruke. Biće čudo ako u „najboljem” duhu neprekidnog propagandnog rata oko Sirije, njegovu smrt neko ne protumači kao, na primer, ustupak koji je Turska, povlačeći zaštitu koju su mu pružale njene službe, učinila Rusiji kao otplaćivanje duga za kremaljsku dozvolu proturskim snagama da izvedu još jednu ofanzivu na sirijske Kurde. Već oko Lemesurijeovog života su se plele svakakve teorije zavera, pa je neminovno da ih bude i oko njegove smrti.