Grafiti zla

Godinama unazad navikli smo na antisrpske grafite širom Hrvatske od kojih su najeksploatisaniji „Srbe na vrbe” i „Ubij Srbina” sa nekim dodatnim „ukrasima” poput „ušatog U” ili ustaškog pokliča „Za dom spremni”. U poslednje vreme, međutim, autori antisrpskih grafita postali su mnogo kreativniji i originalniji, što dokazuju i sljedeća dva: „Oj hrvatska mati, Srbe ćemo klati” i „U proleće kad cvate vrba pravićemo paprikaš od Srba”, koji su nedavno osvanuli i u Zadru i u Splitu.

Ipak, jedan od najoriginalnijih a ujedno i najdegutantnijih je ovaj: „Zakolji Srbina i izvadi mu organe jer su u kvartu mačke gladne” koji se pojavio desetak dana pre pomenuta dva grafita,  takođe u  Zadru, na fasadi  zgrade u predelu zvanom Bili brig. Ovaj poslednji očito je inspirisan događajima na Kosovu krajem devedesetih godina prošlog veka kada su Albanci kidnapovanim Srbima, prema izveštaju Dika Martija, zaista vadili organe radi transplatacije uz bogatu nadoknadu u tela nekih bolesnih ljudi.

Poznajem Zadar, jer sam rođen u njegovom zaleđu i radio sam kao sudija u okružnom sudu sve do kraja oktobra 1990. a onda kao advokat u istoj sudnici nastavio da branim Srbe do kraja jula naredne godine. I znam da pomenute grafite ne treba shvatati samo kao prazne pretnje, jer to što poručuju desilo se i pre nepunih tridesetak godina.

Počelo je  2. maja 1991, kada je „samoorganizovana grupa građana”, u rušilačkom pohodu, nepogrešivo demolirala i opljačkala poslovne objekte čiji su vlasnici bili Srbi (54) ili firme sa područja Srbije (19). Istoga dana u prigradskom naselju Bibinje opljačkane su, a potom i zapaljene privatne kuće (32), čiji su vlasnici takođe bili Srbi.

Nakon tog rušilačkog pohoda, mnogi Srbi iz Zadra i okoline više se nisu osećali sigurno i odlučuju se na iseljavanje, ostavljajući svu svoju imovinu. Neki od onih što su ostali na svojoj koži su osetili ostvarenje poruke sa bilobriškog grafita:

U gardijski zatvor u Zadru, 23. oktobra 1991. upao je naoružani Ive Vukić, tadašnji član opštinskog odbora Hrvatske demokratske zajednice, i ubio trojicu uhapšenih Srba iz sela Šibuljine, Dragana Poljaka, te Marka i Željka Štrbo; u decembru iste godine u nerazjašnjenim okolnostima od kolega je ubijen hrvatski policajac srpske nacionalnosti Nenad Aćimov; Gojko Bjelanović ubijen je istog meseca u vlastitoj kući na brutalan način samo nekoliko dana nakon privođenja u zadarsku policiju na osnovu lažne prijave; istog meseca grupa muškaraca obučenih u gardijske uniforme izvukla je noću iz kuće Krstu Kosovića i ubila ga, a njegov leš u donjem vešu pronađen je u jarku; Pavla Opsenicu, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, početkom decembra 1991. iz njegovog stana, u prisustvu supruge, odvela su dvojica koji su se predstavili kao pripadnici ministarstva odbrane i od kada mu se gubi svaki trag;  Radoslava Žeželja 4. januara 1992. odvode iz njegove kuće osobe u maskirnim uniformama, a dan kasnije je pronađen mrtav; iste godine 16. aprila osobe u maskirnim uniformama odvode Vasilja Ležaju i Savu Drču iz njihovih kuća i istog dana su obojica pronađena mrtva; leš Radovana Pandurskog nekadašnjeg upravnika Doma penzionera u Zadru pronađen je u junu 1992. u kontejneru za smeće. Ovi podaci su preuzeti iz splitskog lista „Slobodna Dalmacija” iz avgusta 2005. godine.

Prema „Veritasovoj” evidenciji u Zadru i okolini su tokom 1991. i 1992. ubijene ili nestale 34 osobe – 15 civila, a ostali su bili pripadnici JNA – najviše mladići na odsluženju redovnog vojnog roka.

Na sreću i u Zadru ima razumnih ljudi. U moje vreme to je bio Vlado, koji me je, posle „kristalne noći”, preklinjao da više ne dolazim u Zadar jer bih mogao izgubiti glavu, potkrepivši svoju procenu svađom sa suprugom koja mu je, u žaru prepirke, zapretila da će mu zaklati prijatelja i kolegu S. Š.

U novije vreme to je i Jure Zupčić iz mlađe generacije (pročuo se prepravljanjem grafita „Ubij Srbina” u „LjUbi Srbina” i „PoljUbi Srbina”), koji preko „Tvitera” poručuje: „Shvataš li, autoru, da te filaju mržnjom, da se ne baviš svojim životom? Šta će ti doneti mržnja prema bilo kojoj nacionalnosti? Bolji posao? Bolje obrazovanje? Bolje zdravstvo? Ajmo sad dogovor, svi u svom okruženju poljubite Srpkinju ili Srbina. I nemojte mi s tim Srbi su ovakvi, Hrvati su onakvi. Među svima ima ljudi i onih koji to nisu.”

Prema zvaničnim podacima iz popisa stanovništva, 1991. u gradu Zadru je živelo 10.956 (14,35 odsto) Srba, a 2011. godine, uključujući i prigradska naselja, svega 2.382 (3,27 odsto).

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista