Sve za narod

U pet do dvanaest izgledalo je da su kalkulacije završene, koalicije potvrđene, ministarski resori podeljeni. Skupštinski restoran se ispraznio, a poslaničke klupe popunile. Ali, vlada nije formirana. A kad će – ne zna se.

Odlučiće Siniša Pavić. Posle predaha, zavezivaće i razvezivaćenove priče o Šojićima, Pantićima, Stojkovićima, o Stranci zdravog razuma, Stranci srpskog uskrsnuća...Ako se u nastavcima serije „Bela lađa” i nadalje bude pridržavao realnosti, uz sva (mada ne uvek i prevelika) humoristička pojednostavljivanja, preterivanja i karikiranja, jedino je sigurno da se njegovi junaci, posle ovog neuspeha, neće manuti politike. To ovde ne biva.

TV gledaocima ostaje da uz televizor iščekuju pravu vladu, na šta sami više ne mogu da utiču, sem da dođe do ponovljenih izbora, ili da priželjkuju da i u Srbiju što pre stigne interaktivna televizija. To je onaj tehnološki sistem u kojem svaki pojedinac bira kraj omiljenog mu programa, pa bar u tom virtuelnom svetu može brzo da interveniše kad mu se nešto ne dopada. Takva slatka šargarepa je, međutim, na dugom štapu.

Preostaje pisanje pisama sa željama gledalaca, te da i Radošu Bajiću stigne neki predlog odozdo, iz naroda, recimo o tome da li da se onaj dobrodušni smotani momak ipak oženi onom smernom debeljucom ili da se osmeli za neke avanture van sela u kome se baba češlja iako selo gori. Nevolja u vezi s takvim dopisivanjem jeu tome što upravo objavljeni podaci pokazuju da je pola tog naroda, ako ne sasvim, a ono bar funkcionalno nepismeno.

Za tu činjenicu nije samo on kriv – jesu valjda i država, vlast, elita, mediji.

Što se tiče javnog RTV servisa, on se može pohvaliti da tom i takvom narodu poznaje potrebe i ukus, pruža zabavu i zadovoljstvo. Serije „Bela lađa” i „Selo gori, a baba se češlja” mesecima su bile u vrhu gledanosti i dobro su parirale ponudi kojuRTS (u svemu) smatra najvećom konkurencijom. Jer i TV Pink je imao svoje „Seljake”, svog „Premijera”... A u toj se kućirazmišljalo sveobuhvatnije, stečena je prednost proširivanjem na melodramsko i urbano. Dok RTS sa rimejkom „Pozorišta u kući” nije ni izbliza ponovio uspeh originalne serije, TV Pink je udarno nastupio sa serijama „Ljubav, navika, panika” i „Ljubav i mržnja”. Sad RTS pokušava da uzvrati udarac: stigla je „Ulica lipa”.

Dok se iz onog stranačkog i političarskog nadgornjavanja još ne nazire boljitak, ovo televizijsko nadmetanje svedoči o trudu da se zadovolje očekivanja javnosti. Ono na medijsku scenu uvodi dinamičnu, efikasnu produktivnost koja daje obilje i raznovrsnost. Primenjuje uspešno strane obrasce (formate) prilagođene lokalnim naravima i uslovima. Sledi međunarodne standarde i postupke za podizanje gledanosti, rejtinga, poslovnosti, profita.

Sve to stvara nadu u ispravnost teze da se takvim pristupom iz kvantiteta može roditi kvalitet. Što je, opet, zasad sasvim suprotno iskustvu i praksi u sferi domaće politike.