Све за народ

У пет до дванаест изгледало је да су калкулације завршене, коалиције потврђене, министарски ресори подељени. Скупштински ресторан се испразнио, а посланичке клупе попуниле. Али, влада није формирана. А кад ће – не зна се.

Одлучиће Синиша Павић. После предаха, завезиваће и развезиваћенове приче о Шојићима, Пантићима, Стојковићима, о Странци здравог разума, Странци српског ускрснућа...Ако се у наставцима серије „Бела лађа” и надаље буде придржавао реалности, уз сва (мада не увек и превелика) хумористичка поједностављивања, претеривања и карикирања, једино је сигурно да се његови јунаци, после овог неуспеха, неће манути политике. То овде не бива.

ТВ гледаоцима остаје да уз телевизор ишчекују праву владу, на шта сами више не могу да утичу, сем да дође до поновљених избора, или да прижељкују да и у Србију што пре стигне интерактивна телевизија. То је онај технолошки систем у којем сваки појединац бира крај омиљеног му програма, па бар у том виртуелном свету може брзо да интервенише кад му се нешто не допада. Таква слатка шаргарепа је, међутим, на дугом штапу.

Преостаје писање писама са жељама гледалаца, те да и Радошу Бајићу стигне неки предлог одоздо, из народа, рецимо о томе да ли да се онај добродушни смотани момак ипак ожени оном смерном дебељуцом или да се осмели за неке авантуре ван села у коме се баба чешља иако село гори. Невоља у вези с таквим дописивањем јеу томе што управо објављени подаци показују да је пола тог народа, ако не сасвим, а оно бар функционално неписмено.

За ту чињеницу није само он крив – јесу ваљда и држава, власт, елита, медији.

Што се тиче јавног РТВ сервиса, он се може похвалити да том и таквом народу познаје потребе и укус, пружа забаву и задовољство. Серије „Бела лађа” и „Село гори, а баба се чешља” месецима су биле у врху гледаности и добро су парирале понуди којуРТС (у свему) сматра највећом конкуренцијом. Јер и ТВ Пинк је имао своје „Сељаке”, свог „Премијера”... А у тој се кућиразмишљало свеобухватније, стечена је предност проширивањем на мелодрамско и урбано. Док РТС са римејком „Позоришта у кући” није ни изблиза поновио успех оригиналне серије, ТВ Пинк је ударно наступио са серијама „Љубав, навика, паника” и „Љубав и мржња”. Сад РТС покушава да узврати ударац: стигла је „Улица липа”.

Док се из оног страначког и политичарског надгорњавања још не назире бољитак, ово телевизијско надметање сведочи о труду да се задовоље очекивања јавности. Оно на медијску сцену уводи динамичну, ефикасну продуктивност која даје обиље и разноврсност. Примењује успешно стране обрасце (формате) прилагођене локалним наравима и условима. Следи међународне стандарде и поступке за подизање гледаности, рејтинга, пословности, профита.

Све то ствара наду у исправност тезе да се таквим приступом из квантитета може родити квалитет. Што је, опет, засад сасвим супротно искуству и пракси у сфери домаће политике.