U Karađorđevoj tek desetak majstora, a posla dosta

U Karađorđevu ulicu, od Brankovog mosta do Pariske, još pre godinu dana doselili su se majstori sa zadatkom da rekonstruišu ovaj deo saobraćajnice i Savski kej do Beton hale. Posle 12 meseci radova završeni su kolovoz i veći deo trotoara na parnoj strani ulice, ali nisu sređeni pešački deo na neparnoj strani, kej i prostor ispod stuba mosta. Rok nije problem jer radnici konzorcijuma okupljenog oko „Energoprojekta” trebalo bi do kraja januara da završe posao. Znatno veći problem je slika sa ovog terena jer u Karađorđevoj trenutno gotovo da nema radnika. Jedine dve manje grupice majstora, ukupno njih desetak, juče su mogle da se uoče na neparnoj strani saobraćajnice – na prostoru kod buduće kuće „Kola” i kod Velikih stepenica. Ovi radnici, čini se, koncentrisani su na podzemne instalacije i pripremu terena za popločavanje trotoara. Na neparnoj strani ulice formiranje i uređenje novog pešačkog dela krenulo je na dve tačke, na uglu sa Pariskom (taj deo započet je još letos) i kod nekadašnje Đumrukane.

Na samom keju od mosta do Beton hale koji posle radova treba da krase staze, zelene površine i prostor za decu, majstora juče oko podneva nije bilo. Samo gomile zemlje, šuta i građevinskog materijala na paletama.

Kako kažu žitelji ovog dela grada, takvo stanje na terenu je već duže aktuelno.

– Živim na Kosančićevom vencu i ovakvu sliku gledam već nedeljama kad prođem Karađorđevom. Tek poneki majstor koji nešto raducka. Ozbiljnih radova ni na vidiku. Mogu misliti kako je ovim ljudima koji mesecima nemaju trotoare već skaču po pesku i šutu – ukazala je juče starija Beograđanka našoj ekipi dok smo obilazili Karađorđevu.

Žalbe građana na malo radnika u ovoj ulici i na keju nisu novost. One su bile aktuelne i proletos i letos, sa izuzetkom jula i avgusta, kada je na terenu bilo više majstora jer je kolovoz morao da se završi do 1. septembra. Kako kažu žitelji ovog dela grada, pre svega im smeta što su već duže raskopani trotoari i što se niko ne trudi da ih što pre završi.

Ne žuri se jer je pred majstorima još šezdesetak dana u toku kojih bi trebalo da okončaju sređivanje keja, trotoara i prostora ispod stuba Brankovog mosta. Pod uslovom da se ne pojave iznenadni, neplanirani radovi zbog kojih će grad izvođaču dati dodatni rok.

Tako nešto ne bi bilo iznenađujuće jer grad već duže (takođe konzorcijumu oko „Energoprojekta”) mesecima toleriše probijanje prvobitnih rokova od Ruzveltove do Drinčićeve i sve to se pravda neplaniranim, dodatnim radovima.