Živi sećanje na Dan republike

Leluja se na vetru zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Miris vrelog prebranca iz kazana raširio se sve do vrata. Nekadašnji drugovi i drugarice, prvoborci, visoki oficiri JNA, bivši učesnici omladinskih radnih akcija, ali i brojni jugonostalgičari i maršalovi obožavaoci polako pristižu. Kao i godinama unazad, svi doterani, onako praznično. Mnogi od njih sa odlikovanjima na prsima dolaze da proslave rođendan nekadašnje SFRJ – zemlje bratstva i jedinstva svih naroda i narodnosti.

I kao što su nekada, dok je to bio državni praznik, u svečarskoj atmosferi u šest republika i dve autonomne pokrajine proslavljali 29. novembar, Dan republike, obeležavaju ga i oni sada. Za stolovima sa kariranim stolnjacima, u kafani „Pavle Korčagin” sede i bistre neke stare priče – o uspomenama, o prošlosti, o vremenu Tita, o staroj Jugoslaviji... Vredni konobari hitaju od gosta do gosta raznoseći na poslužavnicima hladno predjelo – pihtije. Za njima pristiže i prebranac iz kazana, svadbarski kupus, roštilj, krompirići... a pred poštovaocima nekadašnje republike već su čašice rakije ili čaše vina. Ubrzo su se ovde začuli i zvuci harmonike, a nekadašnji Jugosloveni veselili su se u društvu onih koji nisu ni bili rođeni u vreme Jugoslavije.

– Već 19. put je kako smo se okupili da proslavimo 29. novembar. Ovo je sećanje na jednu divnu mladost, divnu zemlju i divno druženje sa divnim ljudima u državi, koja je ipak bila mala koliko god da je bila velika. Poštujemo sve praznike nekadašnje države. Skupljamo se i 25. maja, i prvog aprila, i četvrtog aprila za Dan studenata, ali i 22. decembra za Dan Jugoslovenske narodne armije – objašnjava Momir Marušić, iz Udruženja za negovanje tradicije dobrovoljnog omladinskog rada „Pavle Korčagin”.

S druge strane kariranog stolnjaka, baš ispod slike Josipa Broza Tita, starina sa ordenjem na grudima. Ne može se ni pobrojati koliko je odlikovanja na devedesetjednogodišnjem Zdenku Duplančiću, nekadašnjem golobradom momčiću koji je sa samo 13 godina pristupio Prvoj proleterskoj brigadi.

– Za vreme rata, sve do desanta na Drvar mi smo bili uz Vrhovni štab. Kada je 29. novembra zasedao AVNOJ, nalazili smo se kod Jajca. Naši 3. kragujevački bataljon i 4. kraljevački bili su obezbeđenje. Ja sam bio jedan od vojnika koji su oslobađali Beograd. U toj borbi napunio sam 15 godina – priseća se nekadašnji pukovnik avijacije, član Gradskog odbora SUBNOR-a.

Okupljanje na rođendan bivše države, ističe on, važno je radi podsećanja na njenu slavu, ali i da bi se sprečili pokušaji menjanja istorije.
A uspomene na te prošle dane i dalje žive. Mladi se, kažu jugonostalgičari, sve više interesuju za ta stara vremena, koja su, zaklinju se mnogi, bila bolja od ovih današnjih.

– Pasulj nas podseća na radne akcije i vojničke dane, a pihtije... pa svi se sećaju da su nekad 29. novembar zvali danom svinjokolja, iako je uvek bilo mnogo više od toga – pričaju ljubitelji bivše Jugoslavije.

Bio je to državni, ali pravi porodični praznik. Već se osećao miris kiselog kupusa i uvijale su se prve domaćinske sarme, seckalo se lagano za rusku salatu dok je zima debelo ledila naokolo. Pošto se čuveni 29. novembar slavio neradno, mnogi Beograđani odlazili su na selo kod roditelja, pomagali u klanju svinja, pravljenju čvaraka, pečenju prasića i zatim meso donosili prijateljima u grad.

Na gotovo svakoj zgradi vijorila se trobojka sa petokrakom. Praznovali su i trgovci bar dan ili dva. A na ulicama tek pokoji automobil. Klinci su se radovali slobodnim danima i igranju do mile volje, ali i obaveznoj keks-torti i kiflicama sa taze džemom. Sve je mirisalo praznično, zimski, svečarski, kao i juče u „Korčaginu”.