Glumac sa stavom

Burna svetska festivalska sezona nastavlja se večerašnjim svečanim otvaranjem 55. međunarodnog filmskog festivala u baskijskom gradu San Sebastijanu (Španija), koji će do 29. septembra ugostiti autore i protagoniste oko 300 novih filmova, među kojima je najveći broj onih koji tradicionalno stižu iz zemalja latinoameričkog kontinenta. U velelepnom zdanju Kursaal dve hiljade gledalaca večeras će pozdraviti slavnog kanadskog reditelja Dejvida Kronenberga, čijim filmom "Uskršnja obećanja" i zvanično počinje ova desetodnevna filmska fešta.
Uz Kronenberga na sceni će se naći i Vigo Mortensen, glavni glumac u ovoj kriminalističkoj priči o jednoj od najmoćnijih londonskih kriminalnih porodica (uz Mortensena u filmu igra i Naomi Vots), ali i rumunski reditelj Kristijan Munđiju, i to kao dobitnik godišnje nagrade Međunarodne federacije filmskih kritičara za film "4 meseca, 3 nedelje i 2 dana", kojim je osvojio i ovogodišnju "Zlatnu palmu".

Festivalski čelnici najavili su i dolazak zvezda Demi Mur i Majkla Kejna, a sa posebnim zadovoljstvom najavljuju i dve posebne ceremonije za dva ovogodišnja dobitnika nagrade "Donostia" za izuzetan doprinos svetskom filmu. Jednu, za legendarnu glumicu i rediteljku Liv Ulman, a drugu za veliku američku filmsku zvezdu – Ričarda Gira.

Slavnog holivudskog glumca ("Oficir i džentlmen", "Američki žigolo", "Do poslednjeg daha", "Primarni strah", "Lepa žena", "Čikago"...), u slobodnim časovima pijanistu i pisca, poklonika budizma, ličnog prijatelja dalaj-lame, velikog borca za nezavisnost Tibeta i humanitarca, samo u ovoj filmskoj sezoni publika je u prilici da gleda u čak tri filma.

Na nedavno održanom Venecijanskom festivalu, Gir se pojavio kao glavni junak filma "Lov" ("The Hunting Party") Ričarda Šeparda, i kao jedan od junaka neobičnog filma o Bobu Dilanu – "Ja nisam tamo" Toda Hajnesa, dok će na festivalu u San Sebastijanu glumcu u čast biti prikazan i novi film Lasea Halstroma "Podvala", rađen prema istinitoj priči Kliforda Irvinga koji je ranih 70-ih 20. veka prodao lažnu biografiju Hauarda Hjuza. Ovaj film se, inače, od danas prikazuje i u beogradskim bioskopima (distribucija "Pro vižn").

Harizmatičan i, od samih početaka, veoma popularan kod ženskog dela filmske populacije (mnogi ga i danas smatraju seks simbolom), Gir se nije nikada zadovoljavao samo svojom osnovnom delatnošću već je u svojoj svakodnevici uvek pronalazio prostor i za ono što se, najkraće rečeno, zove društveno-politički angažman. Doduše, ne toliko na domaćem (američkom), već na inostranom terenu. Tako je već 25 godina na prvoj liniji borbe za "oslobađanje Tibeta od kineske dominacije – okupacije", osnovao je sopstveni humanitarni fond, a tokom Nato bombardovanja posetio je i izbeglički kamp kosovskih Albanaca u Makedoniji.

U Veneciji se oglasio i povodom rata u Bosni. Doduše, povod je bio konkretan, jer je Šepardov film "Lov", priča o ratnom reporteru Sajmonu Hantu koji se, posle pet godina od završetka rata, vraća u Bosnu kako bi "ulovio" ratnog zločinca Bogdanovića zvanog Lisica (u tumačenju varaždinskog glumca Ljubomira Kerekeša). Lisica se krije po šumama, očigledno sa blagoslovom CIA, UN i EU, a kada ga na kraju ulovi, umesto da ga preda pravdi ili haškom sudu, "istovaruje" ga u jednom muslimanskom selu, valjda da ga lokalno stanovništvo rastrgne.

Naravno, jasno je kao dan da je Lisica zapravo Radovan Karadžić, baš kao što je jasno da je reč o filmu pojednostavljene i stupidne priče koju je autor zamislio kao crnu komediju sa dramskim zapletima (film je inače drugorazredna holivudska produkcija od svega 20 miliona dolara u kojoj su učestvovali i producenti iz Hrvatske i Bosne kao davaoci usluga, jer je film sniman na ovim terenima). Pala bi brzo u zaborav (film je dobio loše kritike), da nije aktuelna, ne samo na balkanskim nego i međunarodnim prostorima.

Da ne bude nesporazuma, nije je napisao Ričard Gir, on je u ovom filmu samo glumac. I to glumac sa stavom, jer je na ovu ulogu pristao zato što je smatrao da treba da da svoj doprinos naporima privođenja Karadžića i Mladića pravdi. I na venecijanskoj konferenciji za novinare bio je i više nego jasan i, između ostalog, rekao je i sledeće:

– Kada bih ih sreo pogledao bih ih u oči u nastojanju da shvatim ko su i kakvi su ali pre svega bih želeo da shvatim zašto su monstrumi kao Karadžić i Mladić pretvoreni u junake. Njih dvojica su još i sada na slobodi. Pišu u novinama, jedu u restoranima, a optuženi su za genocid...

Gir je još izjavio da je veoma važno da se shvati preko kojih društvenih procesa je moguće određene monstrume pretvoriti u političke čelnike, ujedno postavivši pitanje "kako je bilo moguće Džordža Buša izabrati dva puta zaredom za predsednika SAD".

Samo dva dana posle prisustvovao je i svetskoj premijeri Hajnesovog filma, iz Venecije otputovao dalje, da bi se 23. septembra pojavio u San Sebastijanu kako bi primio nagradu za svetski doprinos filmu i prisustvovao premijeri Halstromove "Podvale"...