Глумац са ставом

Бурна светска фестивалска сезона наставља се вечерашњим свечаним отварањем 55. међународног филмског фестивала у баскијском граду Сан Себастијану (Шпанија), који ће до 29. септембра угостити ауторе и протагонисте око 300 нових филмова, међу којима је највећи број оних који традиционално стижу из земаља латиноамеричког континента. У велелепном здању Курсаал две хиљаде гледалаца вечерас ће поздравити славног канадског редитеља Дејвида Кроненберга, чијим филмом "Ускршња обећања" и званично почиње ова десетодневна филмска фешта.
Уз Кроненберга на сцени ће се наћи и Виго Мортенсен, главни глумац у овој криминалистичкој причи о једној од најмоћнијих лондонских криминалних породица (уз Мортенсена у филму игра и Наоми Вотс), али и румунски редитељ Кристијан Мунђију, и то као добитник годишње награде Међународне федерације филмских критичара за филм "4 месеца, 3 недеље и 2 дана", којим је освојио и овогодишњу "Златну палму".

Фестивалски челници најавили су и долазак звезда Деми Мур и Мајкла Кејна, а са посебним задовољством најављују и две посебне церемоније за два овогодишња добитника награде "Доностиа" за изузетан допринос светском филму. Једну, за легендарну глумицу и редитељку Лив Улман, а другу за велику америчку филмску звезду – Ричарда Гира.

Славног холивудског глумца ("Официр и џентлмен", "Амерички жиголо", "До последњег даха", "Примарни страх", "Лепа жена", "Чикаго"...), у слободним часовима пијанисту и писца, поклоника будизма, личног пријатеља далај-ламе, великог борца за независност Тибета и хуманитарца, само у овој филмској сезони публика је у прилици да гледа у чак три филма.

На недавно одржаном Венецијанском фестивалу, Гир се појавио као главни јунак филма "Лов" ("The Hunting Party") Ричарда Шепарда, и као један од јунака необичног филма о Бобу Дилану – "Ја нисам тамо" Тода Хајнеса, док ће на фестивалу у Сан Себастијану глумцу у част бити приказан и нови филм Ласеа Халстрома "Подвала", рађен према истинитој причи Клифорда Ирвинга који је раних 70-их 20. века продао лажну биографију Хауарда Хјуза. Овај филм се, иначе, од данас приказује и у београдским биоскопима (дистрибуција "Про вижн").

Харизматичан и, од самих почетака, веома популаран код женског дела филмске популације (многи га и данас сматрају секс симболом), Гир се није никада задовољавао само својом основном делатношћу већ је у својој свакодневици увек проналазио простор и за оно што се, најкраће речено, зове друштвено-политички ангажман. Додуше, не толико на домаћем (америчком), већ на иностраном терену. Тако је већ 25 година на првој линији борбе за "ослобађање Тибета од кинеске доминације – окупације", основао је сопствени хуманитарни фонд, а током Нато бомбардовања посетио је и избеглички камп косовских Албанаца у Македонији.

У Венецији се огласио и поводом рата у Босни. Додуше, повод је био конкретан, јер је Шепардов филм "Лов", прича о ратном репортеру Сајмону Ханту који се, после пет година од завршетка рата, враћа у Босну како би "уловио" ратног злочинца Богдановића званог Лисица (у тумачењу вараждинског глумца Љубомира Керекеша). Лисица се крије по шумама, очигледно са благословом ЦИА, УН и ЕУ, а када га на крају улови, уместо да га преда правди или хашком суду, "истоварује" га у једном муслиманском селу, ваљда да га локално становништво растргне.

Наравно, јасно је као дан да је Лисица заправо Радован Караџић, баш као што је јасно да је реч о филму поједностављене и ступидне приче коју је аутор замислио као црну комедију са драмским заплетима (филм је иначе другоразредна холивудска продукција од свега 20 милиона долара у којој су учествовали и продуценти из Хрватске и Босне као даваоци услуга, јер је филм сниман на овим теренима). Пала би брзо у заборав (филм је добио лоше критике), да није актуелна, не само на балканским него и међународним просторима.

Да не буде неспоразума, није је написао Ричард Гир, он је у овом филму само глумац. И то глумац са ставом, јер је на ову улогу пристао зато што је сматрао да треба да да свој допринос напорима привођења Караџића и Младића правди. И на венецијанској конференцији за новинаре био је и више него јасан и, између осталог, рекао је и следеће:

– Када бих их срео погледао бих их у очи у настојању да схватим ко су и какви су али пре свега бих желео да схватим зашто су монструми као Караџић и Младић претворени у јунаке. Њих двојица су још и сада на слободи. Пишу у новинама, једу у ресторанима, а оптужени су за геноцид...

Гир је још изјавио да је веома важно да се схвати преко којих друштвених процеса је могуће одређене монструме претворити у политичке челнике, уједно поставивши питање "како је било могуће Џорџа Буша изабрати два пута заредом за председника САД".

Само два дана после присуствовао је и светској премијери Хајнесовог филма, из Венеције отпутовао даље, да би се 23. септембра појавио у Сан Себастијану како би примио награду за светски допринос филму и присуствовао премијери Халстромове "Подвале"...