Gradnja „Turskog toka” može da se uspori, ali ne i da se zaustavi

Predsednik Rusije Vladimir Putin optužio je Bugarsku da namerno odlaže izgradnju gasovoda „Turski tok” na svojoj teritoriji i upozorio da bi Moskva mogla da nađe načine da zaobiđe Sofiju ako treba, prenosi Rojters.

Bugarski premijer Bojko Borisov je negirao bilo kakva namerna odlaganja, navodeći da je izgradnja počela kasno, pre tri meseca, jer se Sofija pridržava pravila Evropske unije o javnim nabavkama, čime obezbeđuje da Brisel ne blokira taj projekat, dodaje britanska agencija, a prenosi Tanjug.

– Svako ima pravo da traži alternativne pravce. Mi tražimo alternativnu diverzifikaciju. Pored toga, politički im verovatno nije baš drago što je Bugarska tako lojalna, jaka članica NATO-a i Evropske unije – dodao je bugarski premijer. – Bugarska poštuje procedure EU. Mi nismo ni Srbija, ni Rusija, ni Turska. Imali smo procedure i tendere, što je odobrila Evropska komisija – rekao je Borisov, prenosi Sputnjik.

Šta znače ovi „šumovi” na vezama dva predsednika? Da li bi oni mogli na bilo koji način da ugroze realizaciju ovog gasovoda preko Srbije, pogotovo ako se zna da bez Bugarske gas do naše zemlje ne može da stigne? Mitar Kovač, stručnjak za energetsku bezbednost, kaže da su „male ili skoro nikakve šanse da propadne ’Turski tok’, koji je u suštini novi ’Balkanski tok’”.

– Realno je očekivati da će se pritisci SAD i Velike Britanije na Bugarsku pojačavati, sa namerom da se ovaj posao što duže odugovlači, jer su i te države svesne da je projekat daleko odmakao i da ga ništa više ne može zaustaviti, kao i „Severni tok 2”. Mislim i da se ukupna situacija neće odraziti na našu zemlju, jer Rusija i do početka funkcionisanja „Turskog toka” u punom kapacitetu daje privilegovana rešenja za Srbiju zbog posebnog odnosa prema nama – kaže Kovač.

Bugarska vlast bi, objašnjava on, bila isuviše lakomislena ukoliko prihvati da postane kolateralna šteta u geostrateškoj igri velikih.

– Mislim da bi posledice po Bugarsku vremenom bile katastrofalne, jer bi se ugrozio socijalni prag i energetska bezbednost države, kao i privredni razvoj Bugarske – ističe naš sagovornik.

Činjenica je, ističe, da Zapad dugoročno ne bi mogao da obezbeđuje potrebne količine gasa, i to po cenama koje nudi Rusija. Po reakcijama Borisova, i Bugarima je jasno da moraju hitno da prestanu sa bilo kakvim izigravanjem preuzetih obaveza, uz nerazumna obrazloženja i opravdanja.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže da, otkako je u SAD predizborni period, njihovi političari se takmiče u antiruskoj retorici. Najavljuju usporavanje izgradnje ruskih gasovoda kroz Evropu, ali se ne govori o prekidu gradnje, jer je to sada nemoguće zaustaviti.

– Očekivano je što predsednik Putin koristi svaku priliku da podseti da Rusija ima druge varijante za izvoz gasa, jer smo svi svedoci kakvu je nemerljivu štetu Borisov naneo ovom delu Evrope kada je odustao od gasovoda „Južni tok”. Ipak – dodaje Zdravković – malo je verovatno da bi Bugari mogli da ponove istu grešku. Završetkom „Snage Sibira”, očekivanim skorim završetkom „Severnog toka 2”, Rusija ima načina da nadomesti svaki kubik gasa koji bi eventualno prošao kroz Ukrajinu.

Što se tiče SAD, one više nemaju mogućnost da zaustave gradnju, ali mogu da je uspore nametanjem sankcija. Zato je i izabrana kompanija iz Saudijske Arabije da gradi deonicu kroz Bugarsku.

– Saudijci ne podležu američkim sankcijama, što je važno za dalju gradnju „Turskog toka” preko Bugarske. Rusima se žuri da završe tu deonicu, tako da je situacija oko gasovoda završena, a retorika je ovakva zbog javnog mnjenja u SAD i Rusiji – zaključuje naš sagovornik.