Sečena ili s busenom, važno da je legalna

Ako nemate dileme oko toga da li ćete ove godine okititi jelku, zahvalite bogu što ne živite u Gruziji, jer cena božićnog drvceta u toj zemlji, kako je nedavno preneo Bi-Bi-Si, kreće se između 294 i 519 dolara. U dinarskoj protivvrednosti – od oko 31.000 do 55.000 dinara.

Kod nas su, na sreću, jelke mnogo pristupačnije. JKP „Zelenilo Beograd” smrču, u zavisnosti od veličine, prodaje po ceni od 1.500 do 2.000 dinara, dok ih „Srbijašume” cene od 900 do 4.000 dinara, što zavisi od toga da li se radi o sečenoj ili jelki sa busenom.

– U našim rasadnicima je iz godine u godinu sve veća tražnja za prirodnim jelkama i očekuje da će se širom Srbije u vreme novogodišnjih praznika biti prodato između 3.000 i 4.000 jelki. Najtraženije su obična i bodljikava smrča, kao i Pančićeva omorika – kažu nam iz „Srbijašuma”.
A ovo preduzeće u svojim rasadnicima namenski proizvodi različite sadnice jele – dugoigličave jele, smrče, bodljikave smrče, srebrne, duglazije, Pančićeve omorike… Pošto ih proizvode specijalno za praznike i ne „otimaju” iz prirode, pa tako ne ugrožavaju okolinu, oni prodaju i sečene jelke. Od toga da li je reč o sečenoj ili jelki s busenom, ali i od toga koja je vrsta i visina u pitanju zavisi i cena.

– Dok kupujete jelku, obavezno vodite računa o tome da je ona namenski proizvedena i da ima dokumentaciju koja potvrđuje njenu legalnost – upozoravaju iz „Srbijašuma”.

Jelke s busenom zahtevaju i posebnu pažnju u toku prazničnih dana da bi preživele i dočekale da budu posađene. Zato, čim se božićno drvce donese u stan, potrebno je dodati mu malo treseta i šljunka u saksiju i zalivati ga s vremena na vreme. Jelka se nikako ne sme držati pored izvora toplote, naglašavaju iz ovog preduzeća. I iako svi mi volimo onaj trenutak kada na vrh ukrašenog drveta stavimo na primer zvezdu kao znak velikog finala, važno je znati da je baš to prilično opasno za jelku. Jer ako se njen vrh ošteti, ona će se osušiti.

– Kada prođu praznici, drvo ne bi trebalo da se odmah iznosi napolje na mesto sadnje, već je potrebno da se obezbedi period prilagođavanja. Najbolje bi bilo da se jelka ostavi nekoliko dana u nekom hodniku ili prostoriji koja se ne greje, a potom da se posadi u odgovarajućim uslovima – kažu iz JKP „Gradsko zelenilo” i dodaju da bi mesto sadnje trebalo pažljivo odabrati, imajući u vidu da će sadnica za neko vreme izrasti u visoko drvo, kao i to da ne treba da bude blizu objekata ili nadzemnih instalacija.

– Poželjno je da temperatura vazduha bude u plusu za vreme sadnje. Iskopana rupa treba da bude široka 60 do 80 centimetara i duboka nešto više od veličine busena – objasnili su nam u JP „Srbijašume”.

Za one koji nemaju dvorište ili mogućnost da sami zasade drvo, dobro je da znaju da ga posle praznika mogu doneti u rasadnik „Zelenila Beograd”. Radnici ovog preduzeća jelku će onda posaditi na javnoj zelenoj površini predviđenoj za tu namenu.

Za građane kojima je briga oko prirodne sadnice prevelika „petljancija” opcija su i veštačke jelke. U kineskim radnjama, one najniže mogu se naći i po ceni od 400 dinara.

Aplikacija za jelke

Nelegalna seča jelki veliki je problem u svetu, a ne samo u Srbiji. Baš zbog toga što su drvoseče koje nisu poštovale zakon iskasapile gruzijske šume, u ovoj zemlji je vrednost jelki skočila „u nebesa”. Kad se površine pod drvećem obnove, a procenjuje se, to će biti za pet godina, njihova cena će i pasti. U Estoniji, država se trudi da građanima pomogne da odaberu i odseku samo one jelke koje ionako ne bi mogle da porastu ili opstanu duže vreme – kao na primer one koje su ispod dalekovoda. Zato je, prenose strani mediji, RMK, njihov državni centar za upravljanje šumama, pokrenuo mobilnu aplikaciju koja ljude navodi do drveća koje je dozvoljeno iseći, a na isti način seču i naplaćuju.